Ljubav ne poznaje granice,tome smo se uverili i na vlastitoj koži.U današnjem članku vam se nalazi ispovest jedne devojke Tatjane koja je ostavila sav život koji je poznavala i udala se za beduina.
- Beduini su narod arapskog porekla koji vekovima žive nomadskim životom u pustinjama Bliskog istoka i severne Afrike. Njihov svakodnevni život temelji se na praćenju prirodnih izvora poput vode i pašnjaka, jer opstaju u surovim klimatskim uslovima koji zahtevaju stalno prilagođavanje. Uprkos tome što se svet menja, modernizuje i sve više udaljava od tradicionalnih vrednosti, beduini uspešno čuvaju svoje običaje i pravila, uključujući i strogo definisane odnose unutar zajednice – naročito kada su u pitanju ljubav, brak i porodične vrednosti.
Za one koji dolaze spolja, beduinski način života može izgledati kao da je iz nekog drugog sveta – toliko drugačiji, da se retko kada mogu zamisliti zajednički putevi između beduina i ljudi iz urbanih sredina. Zato se među beduinima brakovi gotovo isključivo sklapaju unutar zajednice. Žene koje odrastaju u toj sredini znaju pravila časti, granice ponašanja i zahtevnu ulogu žene u zajednici. U tim zajednicama, sve je jasno određeno i malo toga se prepušta slučaju.
- Ipak, život ume da piše najneobičnije priče, a jedna od njih počinje 2002. godine kada je petnaestogodišnja Tatjana Veličko iz Kijeva otišla sa majkom na letovanje u Egipat. Tatjana je tada bila obična devojčica – poslušna, vezana za porodicu i bez ikakvih buntovnih izleta. Ipak, jedan susret na plaži zauvek je promenio tok njenog života. Tamo je upoznala beduina po imenu Abu Inad. Bio je stariji od nje i ponudio im izlet, koji su ona i njena majka odbile. Međutim, uprkos tome, Abu je ostao u kontaktu s Tatjanom i započeo je jednostavan, ali uporan razgovor.
Ono što je počelo kao razmena nekoliko reči na engleskom jeziku, ubrzo se pretvorilo u dopisivanje putem mejla. Abu nije savršeno pisao engleski, ali to nije omelo Tatjanu da u njegovim pismima pronađe iskrenost i toplinu. Ljubav se rodila polako, ali snažno, i već sa 17 godina, Tatjana se vratila u Egipat – ovaj put sama. Nije se više radilo o letovanju, već o životnoj prekretnici. U pustinjskoj zajednici udala se za Abu Inada, poštujući beduinsku svadbenu tradiciju. Nakon završetka školovanja u Kijevu, brak je i formalizovan prema zakonima.
- U početku nisu živeli u tipičnim uslovima beduinskih nomada – u šatorima duboko u pustinji – već u kući na ivici grada, gde je pustinja počinjala. Vremenom su se preselili u Šarm el Šeik, gde su stvorili dom i porodicu. Danas imaju četvoro dece i, prema Tatjaninim rečima, njihova ljubav je i dalje snažna.
Tatjana se vremenom u potpunosti prilagodila novom životu – naučila je arapski jezik, promenila veru i prešla u islam. Ističe da ju je ta odluka isključivo duhovno vodila, a ne pritisak muža. Iako poligamija među beduinima nije retkost, Abu nikada nije ni razmišljao o drugoj ženi, jer, kako kaže, ne bi želeo da povredi svoju suprugu.
- Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da Tatjana ne vidi svoj brak kao neobičan. Smatra da se svaki brak između ljudi iz različitih kultura može uspešno razvijati ako postoji međusobno poštovanje i spremnost na prihvatanje. Uverena je da nije teže biti u braku s beduinom nego sa nekim iz bilo koje druge kulture – jer svaki narod ima svoja pravila, i ako ih poštuješ, možeš se uklopiti.
Za Tatjanu, život koji je izabrala postao je njen jedini mogući život. Ne žali zbog svoje odluke, ne oseća se strano u zajednici kojoj sada pripada, već se ponosi što je postala deo naroda koji ceni prirodu, porodičnu čestitost i duboku povezanost s tradicijom. Kako sama kaže, ne može da zamisli svoj život bez svog muža, dece i pustinje, koja joj je postala dom.
