Razvod roditelja najviše i najteže utiče na decu jer oni su ti koji će uvek da imaju ožiljak i traumu iz mladosti. U drugu ruku, roditeljima je teško tek nakon razvoda, ali oni nastave dalje sa svojim životima, nađu novu ljubav i ispune to mesto sa nekim drugim, dok deca nikada ne mogu da nađu zamenu za roditelje i nikada neće imati taj mir koji su oduvek želeli, samo netrpeljivost i razočarenje. U nastavku današnjeg članka Vam donosimo ispovest jednog deteta razvedenih roditelja…
Tata je izgradio novi život. Mama je pronašla novog supruga. Ja nisam dobio novu porodicu, niti novog oca. U svemu tome ostao sam sam, kao izgubljeni deo slagalice koju niko više ne pokušava da sastavi.
- Danas sam dobro, ali bilo je mnogo više dana kada nisam bio. Moja priča počinje mesecima pre nego što su se moji roditelji konačno razveli. Atmosfera kod kuće postala je nepodnošljiva. Kasnije su me često pitali da li je bilo nasilja u porodici. Nisam znao šta da odgovorim. Niko nikoga nije napao nožem, ako je to ono na šta su mislili. Ali napetost u vazduhu bila je tolika da se i ona mogla seći nožem. Čudno je to – bilo je lakše kada su se svađali, nego kada su satima ćutali.
Ponekad bi me učiteljica pitala šta nije u redu sa mnom. Nisam znao šta da kažem. Imao sam devet godina i nisam znao kako nekome objasniti to što ni sam nisam razumeo. Pre svega toga mama i ja smo igrali karte, išao sam s njom i njenim prijateljicama na kafu. Jedna od njih imala je sina, malo starijeg od mene, koji mi je bio uzor. S tatom sam voleo da idem na utakmice, vodio me je još dok sam bio mali. Svi zajedno bismo išli na izlete vikendima, čak i kada sam hteo da ostanem kod kuće i gledam crtaće, oni bi me smehom izvlačili iz kreveta, svako za po jednu nogu. Te uspomene danas izgledaju kao da pripadaju nekom drugom detetu, u nekom drugom životu.
- Jednog dana tata je otišao. Nije se ni pozdravio. Samo je nestao. Mama je danima plakala i ponavljala da je tako bolje. Govorila je da nas je ostavio zbog neke druge žene. Tada nisam ni znao šta ta reč znači, ali zapamtio sam je jer je bila ključ svega zbog čega sam izgubio oca. Prošlo je tri meseca pre nego što sam ga ponovo video. Tada sam ga mrzeo. Mrzeo sam ga jer me nije odveo na utakmice, jer nas je ostavio, jer je zbog te žene mama plakala danima, jer više nije bilo smeha, jer sam bio sam.
Mama je govorila da tata ne pita za mene, da sada ima novu porodicu. Kasnije sam saznao da je tata tvrdio suprotno – da ga mama nije puštala da me vidi i da mu je pretila da će ga prijaviti policiji ako pokuša. Ne znam šta je istina. Možda to nikada neću ni saznati. Ali tada sam osećao da nije važno. Kao da nisam bio važan ni jednom ni drugom.
- Na moj rođendan mama me pitala želim li da vidim tatu. Besno sam rekao „ne“. Ona je odahnula i dodala: „Dobro, sumnjam da i on tebe želi da vidi sada kad mu nova žena nosi dete.“ Te reči su me presekle. Tada je poslednji deo mene koji ga je još voleo nestao.,
Socijalna služba nas je naterala da se vidimo. Mrzeo sam ga i vikao na njega. Rekao sam mu sve što me je boljelo. Kasnije sam s mamom išao kod psihologa. Mama me je pitala da li se sećam kako me tata tukao. Nisam se sećao, ali sam klimnuo. Sutradan sam psihologu pričao najgore o ocu. O mami sam govorio samo lepo, iako ona odavno nije bila ista. Držao sam se tih sećanja jer su bila jedina svetla tačka u tom mraku.
- Sedam godina su se vukli sudski postupci, posete psiholozima i socijalnim radnicima. U nekim periodima sam viđao oca, u nekima ne. Nije se borio dovoljno. Kada sam mu zabranio da dođe na moje krštenje, samo je otišao. Na društvenim mrežama sam video da mu se rodio sin. Njega je vodio na utakmice, mene više nije zvao.
Mama je ostala ljuta na njega godinama. Zajedno smo ga ogovarali, a to nas je zbližavalo. Kada se preudala, prosto je procvetala. Meni je predložila da vikend provedem kod tate. Doživeo sam to kao izdaju. Ubrzo sam doživeo potpuni slom. Završio sam u bolnici. U tim godinama nisam mario ni za šta. Tata se povukao još više. Mama me je molila da je ne povređujem sada kada je konačno srećna. Spas sam pronašao tek kada sam se udaljio od oboje. Oni su nastavili svoje živote, a ja sam ostao sam. Tata je dobio novu porodicu. Mama je dobila novog muža. Ja nisam dobio ništa od toga.
- Danas imam korektan odnos sa oboje, ali nismo bliski. Sve je puno neizgovorenih reči. Volim ih jer su moji roditelji, ali osećam i tugu i ljutnju. Oboje su me na svoj način izdali. Naučio sam da ih ne mrzim, ali rana nije nestala. Jednog dana, kada budem imao svog sina, želeo bih da s njim radim ono što su meni nekada radili – da ga izvučem iz kreveta, vodim na izlete, da mu kupim sladoled na trgu. A pre svega, da budem siguran da ću sa njegovom majkom moći da se rastanem bez da uništimo njegov svet, ako ikada do toga dođe.
