Često nailazimo na emotivne ispovesti starijih osoba koje život nije mazio iako su kroz njega davali sve što su mogli i deci i prijateljima.U nastavku današnjeg članka za Vas prenosimo priču Tanje koja živi od bedne penzije potpuno sama..
- Tanja iz Zagreba, penzionerka i majka troje dece, provela je čitav radni vek kao knjigovođa, zamišljajući svoje zlatne godine kao period mira i zadovoljstva, okružena porodicom koju je podizala s mnogo truda i ljubavi. Ipak, stvarnost u kojoj danas živi daleko je od one koju je nekada zamišljala.
„Imam dva sina i ćerku. Moj brak nije bio skladan, naprotiv – bio je to pakao. Godinama sam trpela nasilje i zlostavljanje dok nisam skupila hrabrost i 1998. godine pokrenula razvod,“ započinje Tanja svoju ispovest, sećajući se perioda koji je obeležen borbom za osnovnu egzistenciju i zaštitu dece.
- Nakon razvoda, život joj nije bio nimalo lak. Tanja i njena deca godinama su bili podstanari, a ona je jedva nalazila posao kako bi im obezbedila krov nad glavom i makar skromnu sigurnost. Svaki dinar bio je pažljivo raspoređen između kirije, hrane i školovanja dece. Iako su ih finansijske brige pratile na svakom koraku, uspela je da decu izvede na pravi put i da se domognu malog stana zahvaljujući nasledstvu.
Kada su deca odrasla i počela da zasnivaju svoje porodice, Tanja je verovala da konačno može da odahne i uživa u plodovima svoje požrtvovanosti. Međutim, život joj je priredio novo razočaranje.
- „Moj stariji sin je bio izuzetno privržen porodici, a onda se, nakon venčanja, potpuno povukao. Par godina kasnije poslao mi je poruku: ‘Briši moj broj’. Bez ikakvog objašnjenja, bez odgovora na moje pitanje: ‘Zašto, sine?’ Ostala sam u šoku,“ priča Tanja. Iako ju je ovaj trenutak duboko pogodio, pokušala je da pronađe snagu u sebi i da prihvati njegovu odluku. „Ako je to ono što ga čini srećnim, neka bude tako“, tiho je rekla sebi, stavljajući dobrobit svog sina iznad sopstvene boli.
Ali tu se njene muke nisu završile. Mlađi sin, nakon što se razveo, poželeo je da kupi mali stan kako više ne bi bio podstanar. Obratio se majci za pomoć, a ona mu je bez razmišljanja pružila sve što je godinama štedela za starost.
- „Sve sam mu dala. Ostalo mi je jedva 100 evra, ali nikada u životu nisam bila srećnija. Verovala sam u Boga i zahvalila Mu što sam mogla da pomognem svom detetu,“ priseća se Tanja. Ali uskoro nakon što se uselio, sin ju je pozvao u svoj novi dom. Njena poseta završila se neprijatno, jer je nakon jedne bezazlene primedbe potpuno prekinuo svaki kontakt s njom i zabranio joj dolazak.
Ni sa ćerkom nije prošla bolje. Iako je dugo ostala u kontaktu s majkom, na kraju je, pod pritiskom braće, odlučila da prekine svaki odnos sa Tanjom.
- Danas Tanja živi sama, sa skromnom penzijom i svakodnevicom u kojoj je tišina zamenila smeh njenih nekadašnjih porodičnih okupljanja. Ipak, uprkos svemu, ne zamera svojoj deci. „Nikada im ne bih tražila ni dinar. Radije ću umreti od gladi u hladnoj kući nego im tražiti išta. Svaki dan se molim da im život bude lepši i lakši i da ih Bog čuva,“ kaže Tanja sa suzama u očima, ali i s mirom koji samo majčinska ljubav može dati.
Tanjina priča je svedočanstvo o snazi i posvećenosti jedne majke koja je, uprkos teškim životnim okolnostima, uspela da odgaji troje dece i pruži im sve što je mogla. Ipak, sada, u poznim godinama, ostala je sama – suočena s hladnoćom koja nije posledica zime, već ljudskog zaborava. Njena priča podseća koliko su krhki odnosi među ljudima i koliko je važno da negujemo ljubav i zahvalnost dok još imamo priliku.
