Vlastimir Đuzo Stojiljković je bio srbijanski glumac i pevač a do dana današnjeg kruže razna nagađanja o njegovoj smrti koja se desila 2015e godine.U nastavku današnjeg članka pročitajte neke detalje koji bi vas mogli zanimati..
- Tek nakon smrti legendarnog glumca Vlastimira Đuze Stojiljkovića otkriveno je da ga je njegova supruga tajno kremirala i njegovu urnu sahranila uz grobove svojih roditelja, Živka i Vere Vranjanac. Mesto gde počivaju posmrtni ostaci čuvenog glumca možda bi ostalo nepoznato da nije bilo slučajnog otkrića njegove prijateljice Vlaste Velisavljević, koja je doznala za postojanje grobnice porodice Stojiljković. Iako Đuza nije imao dece, često je umeo da kaže da mu ideja o roditeljstvu deluje kao briga koju ne želi da nosi.
U jednom od svojih intervjua govorio je o Beogradu sa neobičnom distancom, rekavši da mu ovaj grad zapravo ne znači mnogo. Slobodno vreme provodio je u šetnjama i ispijanju kafe na omiljenim lokacijama. Nakon smrti prve supruge, Olge Stanisavljević, Đuza je osetio tešku usamljenost i odlučio da se preseli u stan preko puta njihove nekadašnje kuće. Tada je na kratko vreme boravio kod roditelja u Kruševcu. Za njega ljubav nije imala redosled – kako je govorio, ako ste ikada nekog voleli, tada postoji samo jedna prava ljubav.
- Prvi brak sa Olgom opisivan je kao gotovo savršen – njih dvoje retko su se svađali, a njihova povezanost bila je posebna. Ipak, u drugi brak sa Dušankom ušao je bez mnogo želje, pod pritiskom administrativnih okolnosti.
Dušanka je kasnije priznala da život uz poznatog glumca nije bio lak. Navodila je da je Đuza često bio povučen, namrgođen i sklon nesuglasicama. Smatrala je da njihov brak opstaje zahvaljujući njenom beskrajnom strpljenju i njegovoj sposobnosti da nikada ne uoči mane kod nje. U njihovom domu porodicu su činili njih dvoje i papagaj Paja. Dušanka je priznala da je njegova posvećenost glumi bila bez premca i da se nikada nije ljutila zbog toga, jer je znala koliko mu je scena značila.
- Međutim, njihov odnos dodatno je zakomplikovan nakon Đuzine bolesti. Njegov brat Nenad otkrio je da mu Dušanka nije rekla da je Đuza ozbiljno bolestan. Nenad je slučajno saznao za njegovu situaciju u kafiću i odmah je otišao kod nje po objašnjenje. Na pitanje zašto ga nije obavestila, ona mu je odgovorila da je Đuza to lično tražio, kako informacija ne bi procurila dalje. Nenad je posumnjao u istinitost tog objašnjenja, posebno jer njegov brat, nakon moždanog udara, više nije bio u stanju da jasno komunicira.
Kasnije je saznao da je Đuza smešten u starački dom Lug, nedaleko od Mladenovca, gde je proveo poslednje mesece svog života. Nenad je izjavio da ga je zabrinulo to što Dušanka retko posećuje supruga i da mu nije davala broj telefona preko kojeg bi mogao da razgovara sa njim. Kada je konačno otišao u dom, upravnik mu je zabranio da vidi brata, navodeći da postoji dogovor sa Đuzinom suprugom da niko ne može dolaziti u posete.
- Tek nakon što je zapretio da će u sve uključiti novinare i policiju, dozvoljeno mu je da Đuzu vidi na svega deset minuta. Nenad je kasnije opisao te trenutke kao teške i emotivne, a još teže mu je palo saznanje da je njegov brat poslednjih osam meseci života proveo gotovo u potpunoj izolaciji, u sobi s pogledom na tavan.
Poslednje dane života Đuza je proveo boreći se sa teškom crijevnom infekcijom. Njegov brat veruje da mu supruga nije pružila priliku za ozbiljno lečenje u inostranstvu, iako je to bilo moguće. Njegova smrt zatekla je Nenada nespremnog, a dodatni šok usledio je kada je saznao da je Dušanka odlučila da ga kremira i tajno sahrani, ne ispunivši njegovu želju da počiva u Ribarskoj Banji, gde se nalazi grob njihovog dede.
- Ova priča ostavlja gorak ukus i pitanja o ljubavi, porodici i poslednjim željama jednog od najpoznatijih glumaca Srbije. Njegova snaga, talenat i posebna energija i dalje žive u sećanjima publike, ali način na koji su protekli njegovi poslednji meseci života i gde je sahranjen izazivaju bol i tugu kod onih koji su ga voleli i poštovali.
