Smokva je poznata po svojim blagodatima.Ova ukusna voćka zanimljivog izgleda može da nam pruži još nešto osim fenomenalnog okusa.Šta i kako nam može pojasniti saznajte u nastavku ovog članka.
Smokva je jedno od retkih stabala koje se iznova i iznova pojavljuje u svetim tekstovima, posebno u Bibliji, i to s veoma slojevitom simbolikom. Ovaj slatki plod nije bio samo deo svakodnevne ishrane na Bliskom istoku, već i sredstvo kroz koje su božanske poruke prenošene čovečanstvu. Od raja i greha, preko Božjeg blagoslova i kazne, pa sve do proročanstava o sudnjem danu, smokva se pojavljuje kao biljka duboko utkana u biblijsku poruku.
1. Smokvino lišće – prvi znak svesti o grehu
Jedna od prvih i najvažnijih referenci na smokvu dolazi odmah nakon Pada u rajskom vrtu, u Knjizi Postanja. Kada su Adam i Eva prekršili Božju zapovest i pojeli zabranjeni plod, prvi korak koji su preduzeli bio je da se pokriju lišćem smokve:
“Tada im se otvoriše oči, i spoznaše da su goli; spletoše smokvino lišće i načiniše sebi pregače.” (Postanje 3:7)
Ova scena jasno pokazuje da smokvino lišće postaje simbol ljudske svesti o sopstvenoj grešnosti i ranjivosti. U tom kontekstu, smokva ne samo da prikriva telesnu golotinju, već i nagoveštava unutrašnju potrebu za pokajanjem.
2. Smokva kao slika blagoslova, ali i kazne
Kroz Stari zavet, smokva se često pominje u opisima obećane zemlje – zemlje u kojoj teku mleko i med, bogate maslinama, vinovom lozom i smokvama (Peta knjiga Mojsijeva 8:8). U tom smislu, smokva predstavlja plodnost, blagostanje i mir.
Međutim, ta ista smokva može postati i simbol Božje osude. U knjizi proroka Jeremije, smokve se dele na:
-
dobre smokve – koje predstavljaju vernike i pravednike,
-
trule smokve – koje simbolizuju pokvarene, neverne i one koji će biti odbačeni.
Ovaj dualitet naglašava da smokva nosi u sebi potencijal i za blagoslov i za kaznu, u zavisnosti od duhovnog stanja onih koje predstavlja.
3. Isus i smokvino drvo – upozorenje bez ploda
U Novom zavetu, jedno od najznačajnijih poglavlja vezanih za smokvu jeste Hristovo prokletstvo smokvinog drveta. U Jevanđelju po Mateju (21:19) Isus ugleda smokvu punu lišća, ali bez ploda, i kaže:
“Neka se više nikada ne rodi plod na tebi!”
Drvo se potom osuši. Ovaj čin nosi snažno simbolično značenje – smokva sa lišćem ali bez ploda predstavlja ljude koji spolja deluju pobožno, ali u sebi ne nose istinsku veru i duhovni plod. To je poziv na autentičan duhovni život, a ne samo na spoljašnje ispunjavanje verskih normi.
4. Smokva i sudnji dan – znak vremena
Smokva se takođe javlja u Isusovim proročkim govorima o kraju sveta. U Lukinom jevanđelju (21:29-31) stoji:
“Gledajte smokvu i sva druga drveta: kad vidite da već poteru, znajte da je leto blizu. Tako i vi, kad vidite da se ovo zbiva, znajte da je blizu Carstvo Božije.”
Ova parabola koristi procvat smokve kao metaforu za dolazak velikih događaja, pa čak i sudnjeg dana. Vernicima se poručuje da budno motre znakove vremena, baš kao što poljoprivrednici prepoznaju promene godišnjih doba gledajući prirodu.
U celokupnoj biblijskoj simbolici, smokva ima duboko ukorenjeno mesto. Nije reč samo o voću koje se pominje u drevnim zapisima, već o duhovnom simbolu koji prati čovečanstvo od prvog greha do poslednje opomene. Njeno lišće skriva stid, njen plod donosi nadu, a njeno drvo svedoči o tome da vera bez dela ne rađa.
Kroz:
-
priču o Adamu i Evi,
-
proročanstva Jeremije,
-
Hristovu opomenu,
-
i simboliku sudnjeg dana,
smokva ostaje trajni podsetnik na to da duhovni život zahteva i unutrašnju istinu i spoljašnje plodove. Ona nas uči da vera ne sme biti prazna forma, već životno opredeljenje. Smokva, sa svim svojim slojevima značenja, poziva nas na buđenje, pokajanje i budnost pred vremenima koja dolaze.
