Lažno smo uvereni da su neke bolesti odavno iskorenjene ali nažalost to i nije baš tako,u poslednjem naletu zaraznih malih boginja su stradale i odrasle osobe..Više o Malim Boginjama,njihovim simptomima i kako se zaštitit pročitajte u nastavku današnjeg članka..
- Poslednjih meseci svet se suočava sa zabrinjavajućim povratkom bolesti za koju se verovalo da je gotovo iskorenjena – male boginje, poznate i kao morbile. Ova visoko zarazna virusna infekcija doživljava nagli porast širom Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, što je izazvalo ozbiljnu uzbunu među zdravstvenim radnicima i stručnjacima za javno zdravlje.
Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, tokom 2024. godine broj obolelih od malih boginja povećan je čak deset puta u odnosu na prethodne godine. Ovaj trend se nastavlja i u 2025. godini, a zemlje kao što su Rumunija, Francuska, Italija, Španija i Holandija beleže najviše slučajeva. Situacija je toliko ozbiljna da se u Sjedinjenim Američkim Državama razmatra mogućnost da se izgubi status zemlje slobodne od malih boginja, što dodatno naglašava širinu i težinu problema.
- Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da najveći broj obolelih čine nevakcinisana deca, najčešće uzrasta do četiri godine. Male boginje su poznate po svojoj visokoj zaraznosti – virus se prenosi kapljičnim putem i može ostati aktivan u vazduhu zatvorenih prostorija i do dva sata nakon što je zaražena osoba napustila prostor. To znači da čak i bez direktnog kontakta sa obolelim, postoji visok rizik od infekcije za nevakcinisane pojedince.
U Srbiji, epidemiološka situacija takođe zahteva pažnju. Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ potvrđuje da se virus i dalje nalazi u zemlji u endemskom obliku. Drugim rečima, virus nikada nije potpuno nestao iz populacije i u svakom trenutku može da izazove lokalnu epidemiju. Tokom prethodnih godina, naročito u periodu između 2017. i 2018. godine, zabeleženo je gotovo šest hiljada obolelih i petnaest smrtnih slučajeva. Uzrok tome bio je direktno povezan sa smanjenjem broja vakcinisane dece.
- Ključni instrument u borbi protiv malih boginja jeste vakcina MMR, koja štiti od malih boginja, zauški i rubeole. Međutim, poverenje u vakcinaciju je u poslednjoj deceniji oslabilo, ponajviše zbog dezinformacija koje povezuju vakcine sa autizmom, uprkos brojnim naučnim dokazima koji to osporavaju. Stručnjaci, poput doktorke Ivane Begović Lazarević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, upozoravaju da je neophodno da minimum 95% dece bude vakcinisano kako bi se postigao kolektivni imunitet i time zaštitile najosetljivije grupe.
Vakcinacija je najefikasniji vid prevencije, ali nije jedini. U okolnostima kada se bolest pojavljuje u okruženju, važno je izbegavati zatvorene i pretrpane prostore, redovno prati ruke i izbegavati dodirivanje lica. Virus može ući u telo preko sluzokože oka, nosa ili usta. Ljudi koji putuju, naročito preko međunarodnih aerodroma, izloženi su dodatnom riziku, zbog čega se savetuje da pre putovanja provere svoj vakcinalni status.
- Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da su epidemije u mnogim zemljama povezane sa turistički posećenim regionima. Rumunija, Kazahstan, ali i mnoge zapadnoevropske zemlje, trenutno beleže intenzivne talase zaraze, a zbog globalne mobilnosti, ni Srbija nije zaštićena.
Iako se često smatra da su letnji meseci period kada su respiratorne infekcije ređe, iskustvo pokazuje da sezonske varijacije ne garantuju sigurnost. U Beogradu, na primer, tokom prethodne godine zabeležene su dve odvojene epidemije – jedna zimi, a druga već na početku jeseni.
- U ovoj situaciji, važno je razumeti da borba protiv malih boginja ne pripada samo zdravstvenim radnicima – ona je odgovornost celog društva. Edukacija, pravovremene i tačne informacije, ali i lična odluka svakog roditelja da zaštiti svoje dete i zajednicu, mogu napraviti ključnu razliku. Virus ne poznaje granice, ali uz odgovorne postupke, kolektivnu svest i poverenje u medicinu, možemo ga držati pod kontrolom i sprečiti da odnese još života.
U savremenom, međusobno povezanom svetu, zdravlje više nije samo privatna stvar – to je zajednički zadatak. I kao što se bolesti prenose preko granica, tako i rešenja moraju biti univerzalna, utemeljena na nauci, solidarnosti i razumevanju. Vakcinacija nije samo čin zaštite, već i čin odgovornosti prema generacijama koje dolaze.
