U današnjem članku Vam donosimo jedan zanimljiv psihološki test koji procenjuje Vašu moć zapažanja.Okušajte se i proverite jeste li jedan od retkih koji mogu uočiti ono što su drugi propustili..
U optičkoj iluziji koja je nedavno privukla pažnju korisnika društvenih mreža, na prvi pogled se vidi žaba kako sedi na nečemu što deluje kao grana ili kamen. Međutim, trik ove slike leži u njenoj dvosmislenosti – u okviru istih linija i senki, krije se i druga životinja, ali je potrebno pažljivije posmatranje, pa čak i promena ugla gledanja da bi se ona uočila.
- Prema navodima iz „The Sun“, osobe koje uspeju da prepoznaju i drugu životinju – u ovom slučaju glavu konja – navodno poseduju viši koeficijent inteligencije. Iako ovakve tvrdnje treba uzeti sa dozom rezerve, činjenica je da su ovakve iluzije odličan test percepcije, pažnje i sposobnosti da se primeti detalj izvan očiglednog.
Korisnici TikToka, gde je ova optička iluzija postavljena, imali su različita mišljenja – neki su videli vuka, neki ribu, drugi zmiju ili zeca. Ipak, prema rešenju koje je kasnije objavljeno, prava “skrivena” životinja je zapravo konj, čija se glava nalazi unutar linija koje na prvi pogled deluju kao telo žabe. Da biste ga lakše uočili, savet je da okrenete sliku za 45 stepeni – tada linije počinju da poprimaju drugačiji smisao i može se jasno razaznati konjski profil.
- Ova iluzija je dobar primer toga kako naš mozak tumači slike na osnovu navike, iskustva i očekivanja. Kada vidimo određeni oblik koji podseća na poznatu figuru, kao što je žaba, mozak automatski “zaključa” tu interpretaciju i ignoriše druge moguće opcije. Međutim, kada se promeni ugao gledanja ili kada se aktivira drugačiji tok pažnje, otvara se prostor za nove vizuelne interpretacije.
Uspeli ili ne da odmah uočite konja, ova iluzija je zabavan i intrigantan način da testirate sopstvenu percepciju. Takođe, ona nas podseća da stvari nisu uvek onakve kakve na prvi pogled deluju – nekada je potrebno sagledati ih iz drugog ugla da bismo uočili potpuniju sliku.
BONUS TEKST
- Godine 1975. američki fotograf Nikolas Nikson započeo je izuzetan fotografski poduhvat koji će se tokom decenija pretvoriti u jedno od najemotivnijih i najdirljivijih svedočanstava o prolaznosti vremena, porodičnim vezama i snazi sestrinske bliskosti. Projekat, poznat pod nazivom “Sestre Braun”, nastao je iz lične inicijative – Nikson je počeo da fotografiše svoju suprugu Bebe zajedno s njenim trima sestrama: Heder, Mimi i Lori. Ono što je počelo kao spontana porodična fotografija, preraslo je u životni projekat koji se odvija više od četrdeset godina.
Svake godine, bez izuzetka, Nikson bi zabeležio zajednički portret sestara. Fotografije su bile crno-bele, jednostavne u kompoziciji, ali bogate emocijama i značenjem. Sestre su uvek bile raspoređene u istom redosledu: Heder, Mimi, Bebe i Lori. Ova doslednost u rasporedu omogućila je gledaocu da na prvi pogled uoči promene koje su se s godinama dešavale – ne samo u fizičkom izgledu sestara, već i u načinu na koji su stajale, gledale u kameru, oslanjale se jedna na drugu ili se, suptilno, distancirale.
- Prva fotografija nastala je kada su sestre bile u rasponu od petnaeste do dvadeset i pete godine. Njihova mladost, nevinost i opuštenost bile su tada vidljive. Međutim, kako godine prolaze, a serija napreduje, na fotografijama se pojavljuju nove nijanse – ozbiljnost, mudrost, umor, ali i dublja povezanost. Promene na njihovim licima i telima postaju svedočanstvo o protoku vremena, ali i o otpornosti porodične bliskosti.
Projekat “Sestre Braun” je mnogo više od vizuelnog dnevnika. On predstavlja umetnički i emotivni narativ koji kroz jednostavnu formu otkriva složenost života. Nikson je kroz svoj objektiv uspeo da prikaže univerzalne teme – starenje, porodicu, prolaznost, identitet i vezanost – na način koji je i ličan i duboko prepoznatljiv svakome ko posmatra te fotografije.
- Umetnička i kulturna vrednost serije prepoznata je i u stručnim krugovima. “Sestre Braun” su izložene u nekim od najprestižnijih muzeja savremene umetnosti u svetu, uključujući Muzej moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, Moderni umetnički muzej u Fort Vortu i Nacionalnu galeriju umetnosti. Kritičari hvale Niksonov rad zbog sposobnosti da kroz minimalistički pristup otkrije složene psihološke i društvene aspekte portretisanih osoba.
Jedan od aspekata koji čini ovu seriju još značajnijom jeste i njen sociološki doprinos. Naime, kroz fotografije se može pratiti ne samo starenje četiri žene, već i evolucija ženskog identiteta kroz vreme. Njihova odeća, frizure, način na koji poziraju – sve to odražava šire promene u društvu, estetici i ulozi žene kroz više decenija. Takođe, njihov međusobni odnos, koji se vremenom produbljuje, svedoči o snazi ženskih veza i o važnosti porodice u suočavanju sa životnim izazovima.
- Za posmatrača, gledanje ovih fotografija u nizu predstavlja jedinstveno iskustvo. Moguće je uočiti tragove vremena na svakom licu, ali i otkriti dublje priče skrivene u pogledu, osmehu ili položaju tela. Oseća se kako godine menjaju ne samo fizički izgled, već i emocionalne nijanse koje veza između sestara poprima. Pojedine godine deluju vedrije, druge nose težinu, ali iz svake fotografije izvire prisutnost i postojanost – kao tihi podsetnik na neizbežnost promene i vrednost bliskosti.
Upravo u toj tihoj i doslednoj hronici života leži veličina Niksonovog rada. On nije samo fotografisao – on je godinama beležio život, prijateljstvo, staranje, gubitke i radosti. Posvećenost projektu i osećajna dubina svake fotografije učinile su “Sestre Braun” jednim od najvažnijih fotografskih zapisa o protoku vremena u savremenoj umetnosti. To je priča o ljubavi, sestrinstvu i neprolaznosti veza koje nadilaze reči.
