Danas su svi pogledi uprti na Vatikan gde se danas bira novi papa,tko će biti izabran saznat ćemo nakon odluke konklave..
- U Vatikanu danas počinje konklava – ceremonijalni i strogo zatvoreni proces izbora novog poglavara Rimokatoličke crkve. Tačno u 16.30 časova, kardinali će ući u Sikstinsku kapelu, položiti zakletvu i time zvanično otpočeti izbor 267. pape. Ovaj događaj, iako prožet tradicijom i ritualima, ujedno je i mesto dubokih sukoba između konzervativnog i progresivnog krila Crkve, posebno nakon reformi koje je sproveo papa Franja.
Sam proces konklave može da traje različito – od nekoliko sati do više dana, pa čak i nedelja ili meseci. Dve poslednje konklave, 2005. i 2013. godine, završene su za samo dva dana, ali to ne garantuje da će i ova proteći brzo. S obzirom na ideološke podele i izbor između više jakih kandidata, ishod je krajnje neizvestan.
- Povodom smrti prethodnog pape, koji je sahranjen 26. aprila, započet je devetodnevni period žalosti poznat kao „noviendele“. Po njegovom završetku, određeno je da konklava počne 7. maja. Ključnu organizacionu ulogu u ovom procesu ima kamerlengo – zvaničnik koga imenuje papa. Trenutno tu funkciju obavlja kardinal Kevin Farel, zadužen i za simbolično zatvaranje papinih prostorija nakon smrti.
Pravo glasa na konklavi imaju isključivo kardinali mlađi od 80 godina, njih ukupno 133. Iako u teoriji papa može biti svaki katolički muškarac, realnost je da se biraju isključivo kardinali. Imenovanje pape zahteva dvotrećinsku većinu glasova.
- Pre samog glasanja, kardinali su već danima zatvoreni u Vatikanu bez kontakta sa spoljnim svetom – telefoni su im oduzeti, a internet isključen. Kada uđu u Sikstinsku kapelu, prostor se zaključava i pokličem „extra omnes“ (svi napolje), počinje prava konklava. Prvog dana održava se samo jedno glasanje, a narednih dana četiri – dva prepodne i dva popodne. Devet kardinala nasumično se bira da sprovode proces: trojica nadgledaju, trojica prikupljaju, a trojica proveravaju glasove.
Sam čin glasanja je tajan – svaki kardinal ispisuje ime kandidata po svom izboru, često namerno iskrivljenim rukopisom kako bi zaštitio identitet. Listići se potom spaljuju. Crni dim iz dimnjaka označava da izbor još nije postignut, dok beli dim najavljuje da je novi papa izabran.
- Kada jedan kandidat dobije dvotrećinsku većinu, dekan kardinala mu postavlja pitanje da li prihvata izbor. Ako pristane, bira svoje papsko ime. Ime Petar se nikada ne bira, delom iz poštovanja prema apostolu Petru, a delom zbog drevnog proročanstva koje ga vezuje za kraj sveta.
Nakon prihvatanja, novi papa se povlači u tzv. „Sobu suza“, gde oblači jednu od tri pripremljene papske odore (različitih veličina), a zatim izlazi na balkon bazilike Svetog Petra i prvi put se obraća vernicima rečima: „Habemus Papam!“ – „Imamo papu!“
Ove godine, nekoliko kandidata izdvojilo se kao favoriti:
-
Pjetro Parolin – Državni sekretar Vatikana, poznat kao umerena figura. Ne pripada striktno ni progresivnom ni konzervativnom bloku, zbog čega se smatra kompromisnim kandidatom.
-
Peter Erdo – Mađarski kardinal i glavni predstavnik konzervativnog krila Crkve. Protivi se davanju pričešća razvedenima i liberalizaciji stavova prema porodici.
-
Luis Antonio Tagle – Filipinski kardinal, liberalno nastrojen, često poređen sa papom Franjom. Otvoren je prema LGBT+ zajednici i neudatim majkama.
-
Mateo Zupi – Italijan i predsednik Episkopalne konferencije Italije. Ima podršku progresivnog dela, blizak je papi Franji, a poznat je po mirovnoj misiji u Ukrajini.
-
Rejmond Leo Burk – Američki kardinal, izrazito konzervativan i čest kritičar liberalnijih stavova prethodnog pape.
-
Peter Turkson – Kardinal iz Gane, jedan od najpoznatijih afričkih teologa, potencijalni prvi crni papa. Konzervativnih stavova, posebno po pitanju kontracepcije.
-
Robert Sara – Takođe iz Afrike, kardinal iz Gvineje, poznat kao tradicionalista, protivnik LGBTQ+ prava i liberalnijih crkvenih reformi.
Predstojeći izbor biće više od pukog imenovanja novog poglavara – on će odrediti pravac u kojem će Rimokatolička crkva ići u narednim decenijama. Hoće li prevladati progresivna struja nasleđena od pape Franje ili će doći do povratka konzervativnim korenima? Odgovor će uskoro dati beli dim.
