“Sto sela,sto običaja” kaže stara izreka koja je svoj temelj postavila u mnogo slučajeva,takav je i ovaj u današnjem članku.Svetlana žena iz Beograda se iz ljubavi udala na selu i tu se suočila sa stvarima koje jednostavno nije mogla prihvatiti..Nakon bezbroj svađa sa svekrvom i razmirica sve je akumuliralo na jednoj sahrani i time ostavilo u šoku sve svedoke.
- Svetlana, žena rođena i odrasla u Beogradu, odlučila je da ljubavi da prednost nad gradskim životom i preseli se sa mužem Goranom u selo u Šumadiji, nedaleko od Kragujevca. Njihova ljubavna priča započela je na fakultetu, gde su se upoznali i brzo zavoleli. Svetlanini roditelji su bez predrasuda prihvatili Gorana, momka sa sela, i odobrili njihovu vezu. U početku, sve je izgledalo idealno. Svetlana je dočekana srdačno od strane Goranove porodice, a svekrva ju je tretirala kao sopstvenu ćerku.
Zajednički život započeli su na selu, pod istim krovom sa Goranovim roditeljima. Svetlana je verovala da će život u prirodi biti zdraviji za njihovu buduću decu, a kada su ubrzo dobili sina, a potom i ćerku, svekrva je bila od velike pomoći. Međutim, vremenom je ta pomoć prešla granicu podrške i pretvorila se u kontrolu.
- Svekrva je počela da nameće svoje stavove, od toga šta će se jesti – favorizujući svoje obroke nad Svetlaninim – do načina na koji se ponaša u kući. Nije joj se dopadalo kada Svetlana nije odmah dočekivala goste, a često je kritikovala njen izbor proizvoda u nabavci, naročito kozmetike. Svetlana se sve više osećala nepoželjno i neshvaćeno, ali je ćutala zarad mira u kući.
Povremeni sukobi su se rasplamsavali, naročito kada bi Svetlana pokušala da se ponaša slobodnije, kako je navikla u svom rodnom gradu. Tako je izazvala negodovanje svekrve kada je sa Goranovim rođacima igrala karte napolju, jer „žena ne igra karte sa muškarcima“. Još više ju je uznemirilo kada je, kako svekrva kaže, „žena sela bez čarapa“ pojavila se na sahrani.
- Upravo ta sahrana je bila tačka preokreta. Svetlana je, po običaju porodice, trebalo da prisustvuje ceremoniji sa svim propisanim pravilima. Kada ju je svekrva javno prekorila jer je na groblje došla u crnoj suknji bez čarapa, optuživši je da „nema poštovanja prema mrtvima“, Svetlana više nije želela da ćuti. Rekla joj je da ne prihvata više takva pravila, da ne namerava da nosi čarape na plus 40 stepeni i da će od sada poštovati samo sebe i svoje navike.
Ova žestoka rasprava pred celim selom označila je kraj Svetlaninog pokušaja da se prilagodi u potpunosti sredini u kojoj živi. Iako su i dalje pod istim krovom, njen odnos sa svekrvom se sveo na minimum, funkcionišu zajedno samo kada moraju, najčešće pred gostima. Svetlana je naučila da se izbori za sebe, čak i kada je okružena pravilima i običajima koji joj nisu bliski.
- Njena priča je primer izazova koji nastaju kada se sudare dve različite sredine i načini života – gradski i seoski – ali i svedočenje o tome da se identitet ne mora izgubiti zarad prilagođavanja. Svetlana je pokazala da i u složenim porodičnim odnosima može da se pronađe balans, ali tek onda kada se postave jasne granice.
