Sveti Jovan Šangajski u svojim spisima objašnjava šta se dešava sa dušom nakon smrti, pružajući duboko duhovno razumevanje o ovom misteroznom procesu. U njegovim spisima, smireno i sa velikom verom, Sveti Jovan podučava da smrt nije kraj, već prelaz u drugi, večni život. Čovek je stvoren za besmrtnost, a smrt je samo prelazak iz jednog stanja postojanja u drugo.
Duša je besmrtna
Prema učenju Svetog Jovana, zemaljski život je samo priprema za večni život, i to je život koji se nastavlja i nakon fizičke smrti. Smrt ne označava kraj postojanja duše. Telo je ono što umire, dok duša nastavlja da živi i postojanje joj nije prekinuto ni na trenutak. Sveti Jovan jasno ističe da je smrt samo trenutak u kojem telo prestaje da postoji, dok duša ostaje živa i dalje svestan sveta oko sebe.
- U ovom procesu, duša se oslobađa “tereta” svog fizičkog tela, što joj omogućava da deluje u svojoj prirodnoj sferi sa većim jasnoćom i oštrinom. Duša ne gubi se, niti postaje nesvesna. Umesto toga, njena čula postaju izoštrena i ona pamti sve što je činila tokom života na zemlji, uključujući misli, reči, dela i emocije.
Duša nakon smrti: Treći dan je ključan
Sveti Jovan ističe da je treći dan nakon smrti duše posebno važan, jer tada dolazi trenutak kada duša pređe u druge sfere postojanja. Prema crkvenoj tradiciji, prvi i drugi dani nakon smrti duši omogućavaju određenu slobodu. Tokom ta dva dana, duša može posetiti mesta koja su joj bila draga za života, kao što su dom, grob, ili mesta gde je obavljala dobra dela. U ovom periodu, duša može biti sa svojim voljenima, lutajući oko mesta gde je bila povezana sa svetom.
Međutim, na treći dan, duša mora napustiti ta mesta i uzdići se prema Nebesima, pokloniti se Bogu i započeti svoju putanju prema večnosti. U tom trenutku, ona prestaje da bude “zatočena” u fizičkom svetu i počinje da ulazi u prostranstva duhovnog sveta. Ovaj dan označava trenutak kada se duša odvojila od svog tela i počinje novu fazu postojanja.
Duhovna viđenja i svesnost duše
Duhovna viđenja nisu retkost kod samrtnika, a mnogi preminuli su izjavili da su imali vizije svojih voljenih ili čak svetaca i anđela, što im je pružilo utehu i mir pred smrt. Međutim, prema Svetom Jovanu, to što umirući vidi svoje voljene, ne znači nužno da se radi o stvarnim duhovnim pojavama. Moguće je da su to samo prve naznake susreta sa svetom duhovnih bića, što im pomaže da lakše pređu u drugi svet.
Ipak, treba napomenuti da je svako viđenje od Boga poseban dar, i samo tada možemo biti sigurni da su u pitanju stvarne duhovne posete. Nisu sva viđenja istog karaktera, a ono što je ključno jeste stanovište duše prema životu, prema Bogu i duhovnim vrednostima, koje se formira tokom života.
Prvo, treće i sudnji dan
Sveti Jovan takođe objašnjava da se duša ne nalazi samo u stanju bez svesti odmah nakon smrti. Svi ti prvi trenuci su, u stvari, ispitivanje duše, njene pripravnosti za onostrano postojanje. U tom kontekstu, duša sprovodi vreme razmatrajući svoja dela i razmišljajući o tome kako je živela svoj zemaljski život. Ove prve svesne trenutke često karakteriše bol zbog fizičkog rastanka sa telom, ali isto tako i velika nada, jer duša zna da ide ka večnom životu.
U crkvenoj tradiciji, pominjanje duše na treći dan postalo je tradicija, jer se veruje da je tada duša još uvek u stanju da doživi utehu kroz molitve i prinošenja. Ovaj trenutak smiruje dušu i daje joj nadu u njen budući put.
Zaključak
Sveti Jovan Šangajski svojim učenjima o smrti i životu duše posle smrti pruža duboko uverenje u besmrtnost duše i u neizbežan susret sa Bogom koji dolazi nakon fizičke smrti. Zemaljski život je, prema ovom učenju, samo priprema za onaj večni, a smrt je samo prelaz. Prvi trenuci nakon smrti, uključujući ključni treći dan, značajni su za dušu u njenom putovanju prema Nebesima. Ova učenja nas podsećaju na to da je smrt, iako teška, samo prelazak u večnost, gde nas čekaju naši postupci, molitve i vera.
