Da li ste se ikada zapitali šta se dešava sa dušom nakon smrti ali po verskoj strani?ako jeste u nastavku današnjeg članka vam donosimo par mudrih reči Svetog Jovana koji je detaljno opisao svoje viđenje te tranzicije..
- Smrt ne označava kraj postojanja, već prelazak duše u jedan sasvim drugačiji oblik života. Prema pravoslavnom učenju, koje su vekovima prenosili sveci, teolozi i duhovnici, duša čoveka nastavlja da živi i nakon što se telo prestane kretati, a prve dane nakon smrti provodi u specifičnom stanju između zemaljskog i nebeskog sveta.
U prva dva dana nakon smrti, duša se ne odvaja potpuno od onoga što je na zemlji volela. Ima mogućnost da se kreće slobodno, u pratnji Anđela, i često posećuje mesta koja su joj bila bliska i draga – dom, crkvu, mesto molitve, pa čak i grob u koji je položeno telo. Vrlinske duše posećuju mesta gde su činile dobra dela, dok one koje su bile vezane za materijalne stvari ostaju u blizini sveta iz kog su potekle, pokušavajući da se zadrže na poznatom terenu.
- Trećeg dana, duša kreće u više sfere postojanja. Prema predanju, tada započinje njeno uzdizanje ka Bogu, slično Hristovom vaskrsenju. U tom procesu ona doživljava susret s duhovnim bićima, dobrim i zlim. Ovaj duhovni susret nije puka vizija, već ispitivanje koje otkriva gde duša zaista pripada – bliže svetlosti i Božijoj blizini, ili u tamniju sferu, ukoliko se tokom života udaljavala od vrline.
Duhovni učitelji, poput svetog Jovana Šangajskog, naglašavaju da čovekova svest nakon smrti postaje još izraženija. Duša, oslobođena telesnih ograničenja, oseća i razume dublje i jasnije. Sve ono što je u životu činila – bilo dobro ili zlo – ostaje joj u sećanju, koje više ne zamućuje zaborav. Ona tada ne razmišlja o imanju, poslu ili svakodnevnim brigama, već samo o stanju sopstvenog bića, svojim delima i unutrašnjem raspoloženju koje je ponela sa sobom.
- Bog je čoveku dao besmrtnu dušu, a zemaljski život je samo priprema za večnost. Bez tog večnog smisla, sve bi delovalo uzaludno – i trud, i dobrota, i moralna načela. Hristovo vaskrsenje otvorilo je mogućnost da svi koji su verovali u Njega i živeli po Njegovim zapovestima nastave život u večnom Carstvu.
Kao što u telu imamo čula i svest, tako i duša nakon smrti zadržava sposobnost da vidi, oseća i reaguje. U nekim slučajevima, ljudi koji se nalaze na samrti doživljavaju viđenja – prepoznaju bližnje koji su preminuli, osećaju prisustvo Anđela, vide svetlost. Ti trenuci ne treba da nas plaše, već da nas podsete na to da duhovni svet nije apstraktan, već vrlo stvaran.
- Iako savremena svedočenja o „životu posle smrti“ sve češće dopiru do nas, najpouzdaniji izvor znanja o toj temi ostaje Sveto Pismo i predanje Crkve. Ono nas uči da posle smrti sledi prvi sud – trenutak kada duša sagledava sebe u punoj istini, ne zavaravajući se više iluzijama ovog sveta.
Ono što je najvažnije jeste da svaka duša već za života gradi svoj pravac – približava se svetlosti kroz veru, ljubav i pokajanje ili se udaljava kroz nemar i bezbožnost. Na dan kada napustimo telo, neće nas suditi reči, već dubine našeg bića.
- Zato, kako kažu duhovnici, važno je živeti budno, s ljubavlju prema Bogu i ljudima. Jer smrt nije kraj, već početak večnog postojanja – oblikovanog onim što smo kao ljudi ostavili iza sebe, ali i onim što smo u sebi poneli sa sobom.
