Od pamtiveka se dobro proveravalo ko se i za koga sme ili ne sme udati,porodica i krv su svetinja ali nekim ljudima je to očito manje bitno…a šta se u ovom slučaju desilo saznajte u nastavku članka…
- Brak među krvnim srodnicima oduvek je izazivao pažnju i kontroverze, kako u društvenom, tako i u religijskom kontekstu. U mnogim kulturama, uključujući i pravoslavnu tradiciju, on se smatra zabranjenim zbog potencijalnih genetskih rizika i moralno-duhovnih načela. Ipak, granice toga šta se smatra nedopustivim nisu uvek široj javnosti dovoljno jasne. Upravo zato je zanimljiv slučaj žene iz Srbije koja je otkrila da je u emotivnoj vezi sa muškarcem s kojim deli daleko krvno srodstvo, pa se obratila svešteniku da bi saznala da li takav odnos podleže crkvenim zabranama.
Njena i partnerova čukunbaba bile su rođene sestre, što je izazvalo nedoumicu – da li to znači da su oni preblisko povezani da bi brak bio dozvoljen? Odgovor sveštenika ukazao je na to da Srpska pravoslavna crkva ima precizna pravila koja definišu šta se smatra prihvatljivim, a šta ne.
- Pravila Crkve počivaju na stepenu krvnog srodstva, koji se računa na osnovu broja generacija koje razdvajaju dvoje ljudi od njihovog zajedničkog pretka. Na primer, brat i sestra nalaze se u drugom stepenu srodstva, dok su deca rođene braće i sestara – takozvani prvi rođaci – u četvrtom stepenu. Po ovim pravilima, brak između osoba koje su u četvrtom stepenu ili bližem srodstvu je strogo zabranjen. Takav odnos se tumači kao incest, i bez izuzetka nije dozvoljen.
Međutim, kada je reč o daljim srodničkim vezama, stvari postaju fleksibilnije. Ako su dve osobe u petom, šestom ili sedmom stepenu srodstva, Crkva tu vidi „uklonjivu smetnju“ za brak. To znači da brak nije automatski zabranjen, ali nije ni automatski dozvoljen. U tom slučaju, par mora da traži odobrenje nadležnog episkopa. Put do tog blagoslova vodi kroz parohijskog sveštenika, koji zvanično podnosi molbu episkopu. Episkop tada razmatra slučaj i donosi odluku – u većini slučajeva, ako ne postoje druge prepreke, odobrenje se daje.
- Kada govorimo o osmom kolenu i dalje, odnosi više ne potpadaju pod crkvenu zabranu, jer se takva srodnička veza ne smatra relevantnom sa aspekta krvnog srodstva. Osobe koje dele zajedničkog čukundedu ili čukunbabu ne smatraju se više srodnicima u crkvenom smislu, i brak između njih ne zahteva nikakvu dozvolu.
U praksi, ovo znači da parovi koji otkriju neku vrstu dalekog krvnog srodstva ne moraju odmah da odustanu od svoje veze. Važno je da saznaju tačan stepen srodstva i da se, ako je on između petog i sedmog, obrate Crkvi za blagoslov. Time se izbegavaju potencijalni duhovni i moralni problemi, ali i potvrđuje ozbiljnost i odgovornost u pristupu braku.
- Ovo pitanje otvara i širu temu o značaju verskih i kulturnih normi u donošenju ličnih odluka, naročito onih koje se tiču porodice i braka. U vremenu kada se sve češće osporavaju tradicionalni sistemi vrednosti, ovakva precizna pravila služe kao oslonac za one koji žele da žive u skladu sa verom i običajima svojih predaka.
Zaključno, stav Srpske pravoslavne crkve o braku među rođacima jasno je definisan: dok je brak između bliskih krvnih srodnika zabranjen, postoji mogućnost da se brak između daljih rođaka odobri, uz saglasnost nadležnog episkopa. Time se čuva svetost braka, ali i pokazuje razumevanje za složenost porodičnih veza u savremenom društvu. Svi koji se suoče sa ovakvom dilemom pozvani su da se obrate svešteniku kako bi dobili smernice zasnovane na veri, mudrosti i poštovanju crkvenog poretka.
