- Kada sam upoznala svog tadašnjeg muža, nisam ni slutila kakav će pakao uslediti u godinama koje dolaze. Bila sam mlada, zaljubljena, verovala sam da ljubav sve može da pobedi. On je bio sin jedinac i vrlo vezan za svoju majku, što sam tada videla kao simpatičnu porodičnu povezanost. Međutim, ubrzo sam shvatila da ta povezanost ima mnogo mračniju stranu.
Njegova majka me od samog početka nije gledala blagonaklono. Njene primedbe su bile tihe, suptilne, ali stalne – od toga kako kuvam, kako se oblačim, pa do toga kako “nisam žena za njenog sina”. Mislila sam da će se vremenom promeniti, da će me prihvatiti ako vidi koliko ga volim. Posebno sam se nadala da će sve postati drugačije kada ostanem u drugom stanju. Verovala sam da će dolazak unučeta smekšati njeno srce. Međutim, desilo se suprotno.
- Trudnoća je prošla uz stalna trzanja i pasivno-agresivne komentare. Nije mi pokazivala nikakvu podršku, a muž je ćutao, kao da ne želi da se zamera majci. Ipak, ja sam bila fokusirana na bebu, na dan kada ću je doneti kući i kada ćemo konačno svi biti srećni. Ali taj dan nije doneo sreću. Donio je bol i početak mog kraja u toj porodici.
Nakon porođaja, vratila sam se kući iscrpljena, ali srećna. Moj muž je, znatiželjan, uzeo telefon da pogleda slike bebe iz bolnice. Nažalost, među njima je naišao na stari album sa fotografijama mene i mog bivšeg dečka. Te slike su bile uspomene na jedan period života koji je davno prošao i koji više nije imao nikakve veze sa mnom, ali za njega je to bio šok. Bez razmišljanja, bez da mi pruži šansu da objasnim, potpuno je poludeo.
- U roku od nekoliko minuta, izveo me je iz kuće kao da sam neko najgore stvorenje. Na sebi sam imala samo tanku majicu, bez jakne, drhtala sam – ne od hladnoće, već od šoka i neverice. Beba je ostala unutra, a ja sam stajala ispred zaključane kapije, molila da me pusti. Nije izlazio. Umesto njega, nakon pola sata, na kapiji se pojavila njegova majka. Gledala me pravo u oči, sa nekom jezivom spokojnošću i izgovorila rečenicu koju nikada neću zaboraviti: “Riješih se tebe lakše nego što sam mislila.”
Tada sam shvatila. Cela scena, njegov izlazak iz takta, izbacivanje, zaključana vrata… sve je to bilo njeno delo. Ona je godinama radila protiv mene, vrebala priliku i dočekala momenat kada može da me ukloni iz života svog sina i unuka.
- Pokušavala sam da objasnim mužu da slike ne znače ništa, da su samo stara prošlost, da ih nisam ni gledala godinama, ali sve je bilo uzalud. Verovao je majci više nego meni. Ubrzo je usledio razvod. I najgore od svega – oduzeo mi je starateljstvo nad detetom. I dalje ne znam kako mu je to pošlo za rukom, ali sistem je bio na njegovoj strani, ili na strani njene manipulacije.
Nisam imala snage da se borim u tom trenutku. Sve se dogodilo kao noćna mora. U roku od mesec dana ostala sam bez muža, bez deteta, bez doma. On se ubrzo ponovo oženio. To me zabolelo, ali ne zbog njega – već zbog mog sina. Moj sin sada raste uz ženu koju ne poznajem i živi sa bakom koja je učinila sve da me uništi. Bojim se za njega, za to kakve će vrednosti poneti iz tog doma.
- Ipak, i dalje se nadam. Da će jednog dana sam postaviti pitanja, da će želeti da zna istinu. Do tada ostajem jaka, jer verujem da istina uvek izađe na videlo. Možda sam izgubila mnogo, ali nisam izgubila sebe. A majka koja voli nikada ne odustaje.
