Vidovdan je praznik koji zauzima jako bitno mesto u našoj tradiciji.Praznik za koji se vežu mnoga verovanja,od javljanja Boga vernicima do proricanja sudbine.U nastavku pročitajte detalje..
- Vidovdan je praznik koji u kolektivnoj svesti srpskog naroda ima duboko ukorenjeno značenje. Iako nije zabeležen u zvaničnom hrišćanskom kalendaru kao dan posvećen nekom svecu, za Srbe ovaj datum, 28. jun, ima posebno mesto. Osim što se na ovaj dan dogodila jedna od najvažnijih bitaka u srpskoj istoriji – Kosovska bitka 1389. godine, Vidovdan je postao i dan u kojem se prepliću legende, paganska verovanja i hrišćanska tradicija.
Srbi su kroz vekove ovaj dan posmatrali kao trenutak istine, kada se, kako kažu, otvaraju oči – i bukvalno i duhovno. Smatralo se da ono što čovek vidi, doživi ili oseti na Vidovdan, može odrediti njegovu sudbinu za čitavu narednu godinu. Odatle potiče i čuvena izreka: “Kakvi budemo na Vidovdan, takvi ćemo biti do kraja godine.” Ova poslovica nije samo sujeverje već i moralna poruka – poziv čoveku da tog dana bude najbolja verzija sebe, jer se veruje da će takvo stanje ostati trajno utisnuto.
- U paganskom predanju, koje prethodi hrišćanskom vidu slavljenja Vidovdana, božanstvo Vid bio je jedno od najvažnijih. U slovenskoj mitologiji, Vid se smatrao vrhovnim božanstvom – onim koje sve vidi, zna i otkriva. U tom smislu, Vidovdan je bio praznik viđenja – i spoljašnjeg i unutrašnjeg. Dan kada se kroz određene rituale tražilo saznanje, istina, sudbina.
Posebnu ulogu na ovaj dan imale su devojke, koje su kroz razne obrede pokušavale da dobiju uvid u svoju budućnost. Jedan od najpoznatijih običaja uključivao je branje crvenog i modrog cveća, poznatog kao “vid” ili “vida”. To cveće stavljale bi pod jastuk u noći pred Vidovdan, uz posebne reči koje bi prizivale budućeg izabranika. Verovalo se da će im se on tada pojaviti u snu, kao nagoveštaj onoga što ih očekuje.
- Ali verovanja nisu bila vezana samo za ljubav. Vidovdan se doživljavao i kao dan kada se može “progledati”, kako u simboličkom, tako i u doslovnom smislu. U narodnoj medicini, važnu ulogu imala je biljka vidovčica, za koju se verovalo da čuva oči i poboljšava vid. Ljudi su je brali rano ujutru i njome umivali lice, uverenja da će im oči ostati zdrave tokom cele godine. Takođe, čuvala se za slučaj potrebe, kao lek za eventualne tegobe sa vidom.
Duhovno značenje Vidovdana podrazumeva i samoposmatranje. Dan se posmatrao kao ogledalo naroda i pojedinca. Zato se verovalo da sve što tog dana kažemo, učinimo ili pomislimo, otkriva našu pravu prirodu. Bio je to trenutak istine – kako za pojedinca, tako i za zajednicu. Taj duhovni aspekt naterao je mnoge da se ponašaju uzdržano, da budu posebno pažljivi i dobri, jer je Vidovdan bio i dan kada “Bog sve vidi”.
- Pored ličnih rituala, Vidovdan je ostao duboko urezan i u kolektivno pamćenje kroz nacionalnu istoriju. Kosovska bitka, u kojoj su srpske snage predvođene knezom Lazarom stale nasuprot Osmanskom carstvu, zauzela je centralno mesto u srpskom identitetu. Ova bitka, iako vojno neodlučena, u narodnom predanju postala je simbol žrtve, vere i odanosti višim idealima.
Knez Lazar, koji je poginuo u toj bici, postao je svetac i simbol hrišćanske vrlinske smrti – smrti za veru i narod. Time je Vidovdan iz paganskog kulta preobraćen u hrišćanski i istorijski praznik, koji i dalje u sebi nosi oba sloja značenja – i mitski i realni.
- Danas, Vidovdan ima i duhovnu i kulturno-političku težinu. U savremenom vremenu, iako mnogi ne poštuju sve običaje, on i dalje izaziva duboka razmišljanja. Ljudi i dalje veruju da ono što se tog dana dogodi nije slučajno. Bilo da se radi o ličnim osećanjima, snovima ili dešavanjima u društvu, sve što se zabeleži na Vidovdan ostaje zapamćeno kao poruka budućnosti.
Zato se na ovaj praznik često gleda sa posebnom pažnjom, sa nadom i zebnjom. Neki poste, neki se mole, neki ćute, posmatraju i slušaju. Jer, kako kaže narod – ono što se vidi na Vidovdan, u njemu se krije istina cele godine.
