Danas donosimo priču koja otvara pitanje staro koliko i samo društvo: šta ženama zaista znači više – spoljašnja lepota ili unutrašnja snaga? Ovo nije samo dilema o izgledu i karakteru, već i ogledalo vremena u kojem živimo, gde često spoljašnji sjaj zaseni ono što je istinsko i trajno…
Sve počinje sa jednom ženom, poznanicom moje majke. Dugo je radila kao računovođa, obavljajući svakodnevne zadatke, vodeći miran i sasvim običan život. Ali u jednom trenutku, donela je odluku koja joj je promenila put. Napustila je rutinu i krenula u potpuno drugačiji svet. Moglo bi se reći da je postala neka vrsta modernog posrednika u ljubavi, osoba koja spaja ljude. Međutim, ono što je njen pristup činilo posebnim bila je ideja da se u proces spajanja uključi potpuna transformacija žene.
Ona nije samo uvodila klijentkinje u nova poznanstva. Prvo ih je oblikovala prema slici koju je sama gradila. Njene “metode” podrazumevale su gotovo potpun vizuelni preobražaj. Ako žena nije imala odeću koja bi privukla pažnju, ona je nabavljala haljine koje ostavljaju snažan utisak. Brinula je o njihovoj frizuri, šminki, manikiru, pedikiru – sve do najsitnijih detalja. Učila ih je kako da se ponašaju, kako da govore, kako da ostave utisak samopouzdanja i privlačnosti, čak i onda kada to nije bilo u skladu s njihovim pravim bićem.
- Rezultat je bio očigledan – žene koje su prošle kroz njen program izgledale su očaravajuće, elegantno i sigurno u sebe. Privlačile su poglede gde god bi se pojavile. Ali, ono što je u početku izgledalo kao pobeda, kasnije se pokazalo kao teret. Jer muškarci koje su upoznavale nisu padali na njih same, već na sliku koju su predstavljale. Ta slika bila je pažljivo kreirana i nerealna, poput maske. Kada bi svakodnevni život skinuo tu masku, otkrivao se pravi karakter, a iluzija bi se raspadala. Veze su često pucale, jer zaljubljenost u sliku nije mogla da opstane kada se pokaže istina.
Ova priča otvara ozbiljno pitanje: da li današnje žene previše teže spoljašnjoj savršenosti, dok zanemaruju autentičnost? Društvo u kojem živimo često promoviše ideju da vredimo onoliko koliko pokazujemo spolja. Žene ulažu ogromne sume u odeću, kozmetiku, aksesoare. To nije nužno loše – briga o sebi jeste važna i svako ima pravo da izgleda lepo. Ali problem nastaje kada spoljašnji izgled postane jedino merilo vrednosti.
- Tako se često pojavljuje ideja da nakit mora biti od čistog zlata, da obuća vredi samo ako je od prave kože, da odeća mora imati potpis poznate marke, a torbe, parfemi i šminka etiketu luksuza. U toj jurnjavi za statusnim simbolima gubi se ono što čoveka čini posebnim – karakter, toplina, iskrenost. A upravo to je ono što ljudi u suštini traže. Postoji i poznata misao Eriha Marije Remarka koja kaže da što je ženi suknja kraća i potpetice više, to je njen život često prazniji. Ta rečenica ne osuđuje odeću, već upozorava na opasnost da se izgled pretvori u jedini oslonac. Jer spoljašnji sjaj ne može da nadoknadi prazninu iznutra.’
Mnoge žene veruju da lepota dolazi sa skupim brendovima, ali istina je sasvim drugačija. Cena ne određuje stil, niti govori o unutrašnjoj vrednosti. Luksuzna haljina može biti maska iza koje se krije nesigurnost. Brendirana torba može da posluži kao štit protiv osećaja manje vrednosti. Ali sve to pada u vodu onog trenutka kada se čovek ogoli pred nekim ko ga gleda očima, a ne etiketama.
Većina muškaraca, ali i ljudi uopšte, ne traži luksuz u osobi pored sebe. Traže partnera sa stavom, nekoga ko zna šta želi, ko ume da bude iskren, hrabar, duhovit. Traže sagovornika, a ne lutku iz izloga. Doteranost može da privuče, ali ne može da zadrži. Kao u bajci o Pepeljugi, čarolija traje dok ne otkuca ponoć, a onda ostaje ono pravo lice.
Na kraju, najvažnije pitanje glasi: ko ste vi kada skinete šminku, odložite torbu i ostanete sami sa svojim mislima? Odgovor na to pitanje određuje vašu vrednost mnogo više nego sve što se vidi spolja. Jer ono što ostaje jeste vaša ličnost, vaš pogled na svet, karakter i emocije. Upravo to je ono u šta se ljudi istinski zaljubljuju, i to je ono što nikada ne može da izbledi, ma koliko godina prošlo.
