Ako ste mislili da ste videli i čuli sve u životu grdno se varate,ova priča je ostavila bez reči svakoga ko zna za nju a mi Vam u nastavku današnjeg članka prenosimo istu u celosti..
- U moru neobičnih i neobjašnjivih priča koje s vremena na vreme šokiraju i zabavljaju javnost, slučaj Turčina Ibrahima Jusela iz grada Kutahja u Turskoj zauzima posebno mesto. Njegova borba protiv višedecenijskog poroka – pušenja – pretvorila se 2013. godine u jedan od najbizarnijih i najupečatljivijih primera samodiscipline, ali i očaja.
Naime, nakon što je više puta bezuspešno pokušavao da ostavi cigarete, Ibrahim se odlučio za ekstremnu i, za mnoge, šokantnu metodu. Napravio je kavez od bakarne žice i stavio ga – na sopstvenu glavu. Ključ od ove neobične naprave poverio je isključivo svojoj supruzi, čime je bukvalno sprečio sebe da dođe do cigareta, osim u slučajevima kada bi kavez bio otključan – što se dešavalo samo za vreme obroka.
- Motivacija za ovakav potez bila je duboko lična i emotivna. Ibrahimov otac je preminuo od raka pluća, posledica višegodišnjeg pušenja. Ta tragedija ostavila je dubok trag na njega i postala snažan pokretač u borbi da sebe zaštiti od istog ishoda. Ipak, borba sa sopstvenim navikama i zavisnošću nije bila laka, pa je rešio da napravi fizičku barijeru između sebe i cigareta – doslovno.
Kavez je konstruisao sam, uz pomoć bakarne žice, inspirisan motorističkim kacigama. Osmišljen je tako da ne dozvoljava stavljanje cigarete u usta, dok sitni otvori omogućavaju unos tečnosti kroz slamku. Time je osigurao da sebi ne može „doskočiti“ čak ni u trenucima slabosti.
- Ključ je, simbolično i praktično, predao svojoj supruzi. Time je ne samo fizički onemogućio sebe da dođe do cigareta, već je i psihološki preneo deo odgovornosti drugome – supruzi koja je postala čuvar njegovog zdravlja. Ona je otključavala kavez samo kad bi Ibrahim jeo, što mu je omogućavalo osnovne potrebe, ali ne i zadovoljavanje poroka.
Javna reakcija na ovu priču bila je burna. Na društvenim mrežama, posebno na Reditu, komentari su varirali od zabavljenih do zabrinutih. Neki su se pitali da li postoji bolji način, drugi su se šalili da „može da stavi cigaretu na slamku“, a treći su saosećali sa njegovom mukom, jer su svesni koliko je teško odreći se nikotinske zavisnosti. No, uprkos svemu, jedno je sigurno – Ibrahimova posvećenost ostavljanju cigareta nije mogla da prođe nezapaženo.
- Međutim, iako je njegova priča obišla svet i postala simbol ekstremne samodiscipline, nije poznato da li je metoda bila dugoročno uspešna. Nakon početnog medijskog interesovanja, više nije bilo informacija o tome da li je Ibrahim zaista uspeo da se oslobodi zavisnosti ili je na kraju popustio pod pritiskom. Takođe, stručnjaci za odvikavanje od pušenja nisu ovu metodu podržali, smatrajući je ne samo neefikasnom na duge staze, već i potencijalno štetnom po mentalno zdravlje.
Borba protiv poroka je individualna i duboko lična. Ibrahimov slučaj, ma koliko neobičan bio, ukazuje na to do kojih granica čovek može da ide kako bi promenio sebe i svoj život. I dok većina stručnjaka preporučuje medicinsku podršku, psihoterapiju i postepeno smanjenje, ova priča pokazuje da, u očaju, ljudi često posežu za rešenjima koja balansiraju na granici između hrabrosti i apsurda.
- Na kraju, bez obzira na ishod, jedno ostaje jasno – Ibrahim Jusel je uradio nešto što niko nije očekivao, i time izazvao razmišljanje: koliko smo spremni da se žrtvujemo kako bismo pobedili vlastite slabosti? I koliko bi drugačije izgledao svet da svi svoja ograničenja shvatamo toliko ozbiljno da im doslovno stavimo – kavez na glavu?
