U moru saveta i trikova za moderan način farbanja jaja povodom Vaskrsa i Uskrsa mi Vam danas donosimo jednu starinsku metodu,iako se radi od davnina i dalje ne prestaje da očarava ukoliko domaćica ima mirnu ruku dok je radi.
Uoči Uskrsa, mnogi se s radošću pripremaju za jedan od najlepših običaja našeg naroda – farbanje jaja. I dok danas postoje razne moderne tehnike i gotove boje koje obećavaju “čudo u tri minuta”, naši stari su imali poseban, strpljiv način da jaja ukrase – bez hemije, uz pomoć prirode i ljubavi. Ta metoda nije samo bila jednostavna, već i duboko simbolična i iskonska.
U centru ovog običaja nalazi se korišćenje biljaka iz dvorišta, šume ili bašte. Travke, cvetovi, listovi – sve što priroda nudi koristi se za stvaranje najlepših šara. Ono što ovu tehniku čini posebnom jeste spoj prirodnih materijala i pažljivo ručnog rada, zbog čega svako jaje postaje jedinstveno i neponovljivo.
Postupak je jednostavan, ali traži pažnju i strpljenje:
-
Svako jaje se mora temeljno oprati i očistiti, da bi šara što bolje prionula.
-
Na vlažno jaje pažljivo se stavlja odabrana travka – najbolje listići sa jasnom strukturom i venama, jer ostavljaju upečatljiv trag.
-
Zatim se jaje umotava u deo najlon čarape, koja se pažljivo zateže i vezuje, kako biljka ne bi skliznula.
-
Takvo jaje se stavlja u lukovinu, odnosno vodu u kojoj se prethodno kuvala crvena ili crna ljuska od crnog luka. Tu se jaja kuvaju, a zatim se ostavljaju da stoje i polako se hlade u toj boji.
-
Kada se ohlade, čarape se skidaju, biljka se pažljivo uklanja, a jaje se prebriše sa malo ulja da bi dobilo sjaj.
Rezultat su nežne, prirodne šare koje oduzimaju dah. Jaja izgledaju kao da su izašla iz bajke – svaki detalj listića se preslikao, a boja lukovine daje duboku, toplu nijansu. Osim estetskog užitka, tu je i osećaj povezanosti sa tradicijom i prirodom.
Zašto se zapravo farbaju uskršnja jaja?
Iako se običaj farbanja jaja vezuje za hrišćanski praznik Uskrsa, njegovi koreni sežu daleko u prošlost – čak i u vreme pre Hrista. Jaje se od davnina smatralo simbolom života, rađanja i pobede nad smrću. U kontekstu hrišćanstva, simbolika se nadovezuje – jaje je postalo znak Hristovog vaskrsenja, jer iz zatvorene ljuske izlazi novi život, baš kao što je iz groba izašao vaskrsli Hrist.U istorijskim zapisima, farbanje jaja u crvenu boju prvi put se pominje u 12. veku, dok je u Srbiji ovaj običaj zabeležen u 16. veku. Boja crvena simbolizuje nevino prolivenu krv, patnju, ali i radost vaskrsenja.
Uz ovaj običaj vezane su mnoge legende i predanja.
-
Jedna od najlepših priča dolazi iz vremena kada je Marija Magdalena donela korpu jaja rimskom caru Tiberiju i kada su, po njenim rečima „Hristos vaskrse“, jaja postala crvena – čime je simbolično svedočila o vaskrsenju.
-
Druga legenda govori o stražarima na Hristovom grobu koji su se podsmevali mogućnosti da će Isus vaskrsnuti. Rekli su da će u to poverovati kada pečena kokoška poleti i snese crveno jaje – što se, naravno, i dogodilo.
-
U narodnoj predaji iz Šumadije pominju se žene koje su farbanjem jaja zavarale rimske vojnike, omogućivši Hristu da pobegne. Bog ih je, kažu, zbog toga blagoslovio i od tada se jaja farbaju u znak sećanja.
-
Tu je i priča o golubici koja je imala gnezdo ispod Hristovog krsta, pa je krv iz rana obojila jaja u gnezdu.
Bez obzira na to kojoj priči više verujemo, poruka je jasna – jaja farbamo u znak poštovanja, sećanja na Hristovu žrtvu, ali i radosti zbog njegovog vaskrsenja. Crveno jaje, poznato kao “čuvarkuća”, prvo ofarbano jaje na Veliki petak, čuva se cele godine u domu kao blagoslov i zaštita.U vremenu kada sve možemo kupiti i kada je brzina zamenila strpljenje, možda je upravo sada trenutak da se vratimo starim običajima. Da umesto gotovih boja uzmemo travčicu iz dvorišta, najlon čarapu iz fioke i staru činiju sa lukovinom – i stvorimo nešto što ne nosi samo boju, već i dušu, sećanje i veru.
