Tema današnjeg članka je čudno ponašanje jedne žene iz sela, koja je bila predmet mnogih glasina i pitanja.
Žene iz sela počele su da se pitaju zašto Jeanne, koju su svi poznavali, postavlja oštre drvene kolce na svom krovu. Iako su je komšije posmatrale s oprezom, istina o njenoj aktivnosti otkrila se tek kada su oluje razbile gotovo sve kuće u selu, osim njene.
U početku, niko nije obraćao pažnju na to što Jeanne radi. Komšije su primetile njen čudni rad, ali su pretpostavile da je starica samo popravljala krov ili obavljala neki jednostavan posao. Međutim, kako su dani prolazili, broj i oštrina kolaca su rasli. Ti kolci postavljeni pod različitim uglovima postajali su sve očigledniji. Dok je selo raspravljalo o tome, većina ljudi nije pridavala veliku pažnju. Bilo je onih koji su mislili da je to samo senilni hir žene u godinama, a bilo je i onih koji su se pitali da li se Jeanne možda štiti od zlih sila. Svi su komentarisali, ali nijedna teorija nije bila tačna.
Joanne je svakodnevno birala drvo s pažnjom, birajući samo suvo i čvrsto drvo. Ručno je oštrila kolce i postavljala ih pod preciznim uglovima. S vremenom je njen krov izgledao sve strašnije, ali ona nije žurila. Komšije su je često pitale šta to radi, a ona je jednostavno odgovarala: “To je zaštita.” Ponekad su je pitali od čega se štiti, ali je odgovorila samo: “Od onoga što dolazi.” Komšije su je tada ostavljale na miru, ne razumevajući njene razloge, ali poštujući njene reči.
- Za vreme leta, žene iz sela su komentarisale njezine aktivnosti, ali kako je zima dolazila, postajale su nelagodne zbog svega što je radila. Jeannina kuća je postala simbol nečeg neobičnog, nešto što je odražavalo nepoznatu moć. Ali ni tada nisu shvatili pravi razlog. Tek kad su došle zimske oluje, sve se razjasnilo.
Zima je bila surova. Vetar je nosio krovove, rušio ograde, lomio grane i nanosio veliku štetu selu. Svi su izlazili iz svojih kuća da proveravaju štetu, ali dok su mnogi gubili delove svojih krovova, jedna kuća je ostala netaknuta – kuća Jeanne. Krov je bio na svom mestu, a svi oštri kolci koje je postavila preuzeli su udar vetra. Njihova precizna postavka usmeravala je vetar naviše i smanjivala njegovu snagu. Niti jedna pukotina nije se pojavila na njenoj kući.
Tada su komšije shvatile da Jeanne nije bila luda, kako su verovali. Njen krov je bio sačuvan zahvaljujući staračkom iskustvu i mudrosti njenog muža. Pre nego što je on preminuo, naučio je Jeanne o ovoj tehnici zaštite, koja je bila poznata pre mnogo godina, a koja je sada omogućila da njen dom ostane netaknut. Svi su počeli da prepoznaju mudrost u onome što su smatrali njenim “čudnim ponašanjem”. Niko je nije razumeo odmah, ali zima je razjasnila sve.
Ova priča nas podseća na važnost iskustva i sećanja na prošle generacije. Nije uvek dobro suditi o nečemu na osnovu toga što na prvi pogled deluje čudno ili neobično. Ponekad su to samo mudre tehnike koje dolaze sa godinama i iskustvom. S obzirom na sve što se dešavalo u Jeanneinom životu, postalo je jasno da njeni postupci nisu bili luđi, već su predstavljali način da sačuva ono što je bilo najvrednije u njenom životu
