U današnjem članku pišemo o teškom životnom iskustvu starijeg muškarca, koji se našao u neugodnoj situaciji, živeći sa svojim sinom i snahom. Iako je godinama bio voljen, Genadiju Lvoviču je postalo jasno da su mu deca u stvari samo tolerisala prisustvo.
Situacija je počela da se pogoršava, a njegova životna priča nosi snažnu poruku o odnosima unutar porodice, žrtvama koje smo spremni podneti za svoje voljene, i izazovima starosti.
Genadiju Lvoviču nije bilo lako. Već godinu dana je živeo u stanu svog sina i snahe. Iako nije bilo otvorenog odbijanja, on je osećao da je postao teret za njih. Deca su se trudila da pokažu poštovanje prema njemu, ali njegov osećaj da su oni zapravo izbegavali njegove društvo bio je sve jači. S vremena na vreme, njihov nedostatak interesa za zajedničke aktivnosti i razgovore bio je očigledan. Iako su provodili vreme zajedno, Genadij je znao da nije u centru njihovog života. Osećao je da bi najradije bio u svom domu, u svojoj seljačkoj kući, kao što je bilo pre.
Njegov život se drastično promenio kada je njegov dom u selu iznenada izgoreo. Vraćajući se sa pijace, gde je prodavao povrće koje je sam uzgajao, Genadij je naišao na pustinjsku ruinu – njegov dom je bio samo pepeo. Taj trenutak je bio poguban za njega, iako ga je susedka pronašla u nesvesnom stanju, a ubrzo je otišao u bolnicu sa srčanim udarom zbog svega što je proživeo. Taj gubitak doma za njega je bio gubitak svega što je ikada imao, a povratak u grad bio je pun tragedije.
- Nakon nesreće, Genadij je postao potpuno bespomoćan. Nema više vrta, nema više aktivnosti, samo je mogao da leži u sobi svoje unuke, dok je sin i snaha preuzimali brigu o njemu. Često je mislio da bi bilo bolje da se vrati na selo, ali ta želja je ubrzo zamenjena osećanjem krivice zbog toga što je postao teret za svoju decu. Bio je svesan toga da se njima život teško menja, jer su morali da se brinu o njemu, a njegovo samožaljenje je dodatno otežavalo njegovu situaciju.
Iako su se trudili da mu olakšaju život, Genadij je nakon šest meseci počeo da se oporavlja. Odlučio je da više neće biti teret svojoj deci, te je jednog dana zatražio od njih da ga smeste u dom za stare. To je bio trenutak kada je sin i snaha shvatili da je njihov otac ozbiljan. Nisu mogli da ga nateraju da ostane, iako su pokušavali da ga uvere da nije problem što živi sa njima. Genadij je bio uporan u svojoj odluci, verujući da bi deci bilo lakše kada bi bio negde drugde, u mestu gde bi mogao da živi sa drugim starijim ljudima i ima malo slobode.
Iako je bio u šoku i zbunjen što se njegov sin i snaha nisu snašli u toj situaciji, Genadij je odlučio da će prodati preostali deo svog zemljišta i iskoristiti taj novac za boravak u domu. Verovao je da je tako najbolje, jer se osvojio verom da ne može da bude dobar sa decom ako im stvara nervoze svojom prisutnošću. Osećao je da je njihov život već dovoljno komplikovan bez njega.
Međutim, kako su dani prolazili, Genadij je primetio da su deca postajala još distanciranija. Sin je sve više ostajao na poslu, a snaha je sve više izbegavala razgovore. Iako su rekli da neće imati problema s njegovim odlaskom u dom, njihov ponašanje je bilo dovoljno jasno da su već umorni od njegovog prisustva. Počeo je da oseća da je postao nepotreban, što je samo povećalo njegovu odlučnost da napusti njihov dom.
- U poslednjem trenutku, Genadij je zatražio od sina da ga odvede u dom za starije, jer nije mogao više da izdrži čekanje i želio je da izbegne da postane teret za njih. Iako je sin na kraju obećao da će se postarati da sve bude u redu, Genadij je bio ubedjen da je odlazak u dom za njega najbolja opcija. Za njega je ostati sa decom postao previše težak.
Njegov život je postao sumoran, ali je svejedno nastavio da traži izlaz iz svoje situacije, pokušavajući da se pomiri sa stvarnošću. Genadij je imao nejasnu nadu da će život u domu za starije biti bolji, uprkos svim nesigurnostima koje su ga pratile. On je samo želeo da živi svoj život bez toga da bude neprestano teret svojoj deci
