Da li ste se ikada zapitali šta se tačno desi kada čovekom životnom veku dođe kraj? Upravo Vam danas donosimo jedan slučaj u kojem je čovek oživeo na svojoj sahrani. U nastavku pogledajte šta je tačno doživeo za to vreme…
Stanko je bio mrtav čitavih 25 sati pre nego što se, na neverovatan način, vratio u život – i to na sopstvenoj sahrani. Ovaj događaj, koji se desio 22. novembra 1989. godine, zauvek je promenio tok njegovog života i ostavio trag ne samo na njemu, već i na svima koji su čuli ovu priču.
- Tog vremena Stanko je živeo sa porodicom kao podstanar u blizini Leskovca. Njihov prethodni stanodavac iznenada im je otkazao najam, pa su morali da pronađu privremeni dom dok ne pronađu stalni. Njegova supruga je u tom periodu bila trudna s njihovim drugim detetom, a Stanko se i danas seća te noći kada su otišli na spavanje, ne sluteći da će njihov mirni život biti prekinut događajem koji nadilazi svako objašnjenje.
Usred noći, čuo je glas koji mu je jasno govorio: “Stanko, ustani!” Kada je otvorio oči, ugledao je svetlost toliko jaku da je delovala kao da sto sunca gori pred njim, iako je napolju bio mrak. U tom blistavom sjaju video je Isusa Hrista, a prizor ga je potpuno paralisao. Pogledao je ka krevetu i video svoje telo kako nepomično leži pored trudne žene.
- Hristos mu se obratio i rekao: “Stanko, idemo!” Uplašen i zbunjen, pitao je gde idu i ko je On. Gospod mu je smireno odgovorio da je njegov Spasitelj i da će proći kroz zid, a ne kroz vrata. “Bio sam bez ikakve volje, lebdeli smo, nismo dodirivali tlo,” priseća se Stanko. Sve je izgledalo nestvarno i nadrealno. Na putu ka nebu, prošli su pored reke koja ga je podsećala na rodnu Vlasinu, i ugledao je merdevine koje su se spuštale s neba na zemlju. Dok su se penjali, začuo je jezive urlike demona. Ti strašni prizori nisu ga ostavili ravnodušnim – stvorenja sa vatrom u očima pokušavala su da ga uhvate. U jednom trenutku, Gospod je podigao krst, a demoni su vrisnuli i pali u ambis.
Putovanje je nastavilo ka raju. Stanko je tu video prizor koji ga je ostavio bez daha – beskrajnu svetlost, cveće nepoznatog mirisa i decu koja su se bezbrižno igrala po zelenim livadama. Susreo je mnoge svetitelje, među kojima su bili Sveti Nikola, Arhangel Mihailo i Sveti Đorđe. Osećaj mira i sreće koji ga je obuzeo ne može se opisati rečima. “Video sam lepote koje ljudski jezik ne može da dočara,” rekao je kasnije. Gospod mu je potom rekao da mora da se vrati na zemlju zbog svoje ćerke, koja neprestano plače za njim. Međutim, pre povratka, Stanko je video i pakao. Ambijent je bio jeziv – smrad, hladnoća i vrisci ljudi koji su patili. Posmatrao je mučene duše koje su bile obavijene zmijama, gorile u ognjenim jezerima, a mnogi su imali spaljena lica. Isus mu je objasnio da su ti ljudi u životu činili zlo – bili su lopovi, nasilnici, prevaranti i oni koji su nanosili bol drugima.
- Na kraju, Stanko je kročio u Novi Jerusalim, prelep grad sa staklenim palatama, i video još poznatih lica iz svog života. Ali Gospod mu je saopštio da se mora vratiti, jer njegova misija na zemlji još nije završena. Kada se probudio, prošlo je 25 sati otkako su ga svi smatrali mrtvim. Njegova porodica je već pripremila sahranu, grob je bio iskopan, a obred zakazan. Deca su, međutim, primetila nešto neverovatno – njegove oči su se pomerile. Prva je to videla starija ćerka, i vrisak je prekinuo tišinu. Prisutni su ostali zatečeni, a lekari koji su potvrdili smrt nisu mogli da objasne kako je moguće da se vratio u život.
Kasnije je Stanko razgovarao s mnogim sveštenicima i lekarima, među kojima je bio i poznati neurolog dr Laslo Puškaš. Čuveni doktor mu je rekao: “Ovo je Božje delo. Ljudski mozak bez kiseonika može da preživi samo nekoliko minuta.” Za Stanka, ovo iskustvo nije bilo samo čudo već i poziv. Smatra da ga je Gospod vratio na svet s misijom – da širi poruku o postojanju Boga, raja, pakla i večnog života. Danas neumorno govori o svemu što je doživeo, uveren da se njegov povratak desio s razlogom.
