Šta se za Svetu Petku nikako ne prašta? Ovo su stari, zaboravljeni običaji, a 1 stvar je glavna

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obilježavajuSvetu Petku, a mi danas za Vas donosimo par narodnih vjerovanja i običaja koji se vežu za današnji praznik…

Sveta Petka vekovima zauzima posebno mesto u srcima vernika, ne samo pravoslavnih, već i onih koji pripadaju drugim verama. Ova svetiteljka, poznata i kao Paraskeva, u narodu se doživljava kao zaštitnica žena, siromašnih i bolesnih. Njena snaga i pobožnost ostale su inspiracija i nakon smrti, a priče o čudesnim isceljenjima i pomoći koju pruža i danas se prepričavaju širom Balkana. „Blic“ ističe da je upravo ta vera u njenu moć razlog što hiljade ljudi svake godine posećuje hramove i izvore posvećene svetiteljki, nadajući se utehi i blagoslovu.

Posebno su žene one koje joj se najčešće mole, jer u njoj vide simbol smirenja, vere i nade. Tradicionalno se veruje da je imala dar proricanja i isceljivanja, zbog čega je još za života stekla ugled i poštovanje među hrišćanima. Mnogi i danas svedoče o njenoj prisutnosti, navodeći da su nakon molitve osetili olakšanje, smirenje ili čak iznenadno ozdravljenje. Upravo zbog toga, praznik posvećen Svetoj Petki 27. oktobra zauzima posebno mesto u narodnom kalendaru.

• U narodnim verovanjima postoje brojna pravila i običaji vezani za ovaj dan. Žene se posebno upozoravaju da tog dana ne obavljaju kućne poslove – ne mese hleb, ne kuvaju, ne šiju i ne peru veš. Smatra se da bi takvim postupcima mogle navući gnev svetiteljke. Ipak, duhovnici ističu da osnovna obaveza tog dana nije zabrana, već iskrena molitva. Otac Miladin Malić naglašava da je „najvažnije otići u crkvu, pomoliti se i okupiti porodicu oko trpeze, kako bi praznik bio proslavljen u miru i ljubavi“. Za ljude koji se bore sa bolešću, običaj nalaže da se umiju vodom sa izvora posvećenih svetiteljki, verujući da ona nosi njenu snagu i donosi olakšanje. Na taj način vera i narodna tradicija prepliću se u nadi da će molitva uz pomoć prirodnih darova doneti spas.

Narod takođe veruje da je Svetoj Petki izuzetno važno poštovanje molitve. Kaže se da ona ne voli kada se njen praznik provede u buci, bez iskrene reči ili molitve. Ako se dan posveti samo svakodnevnim poslovima, a ne i duhovnosti, vernici smatraju da se propušta prilika da se dobije njen blagoslov. Posebno se naglašava da svađe, zavist i ružne reči mogu udaljiti svetiteljkinu milost. Kako „Kurir“ piše, u mnogim selima žene i danas strogo poštuju ove običaje, ostavljajući sve poslove za kasnije i posvećujući dan tišini i molitvi.

• Rituali i tradicije prate ovaj praznik već vekovima. U nekim krajevima devojke jedu parče slavskog kolača i čuvaju njegove mrvice ispod jastuka, verujući da će im se u snu prikazati budući muž. Negde se kolač deli i stoci, kako bi bila zdrava tokom cele godine, dok mlade devojke beru cveće i njime ukrašavaju svoje domove. Smatra se da će tako obezbediti mir i slogu u porodici. Poseban simbol sreće jesu i nove haljinice koje devojčice oblače na ovaj praznik, kako bi ih pratila sreća i radost. Postoje i manje poznati običaji. Na primer, sveća koja je gorela tokom slave ne baca se, već se čuva do sledeće godine, jer se veruje da ona štiti kuću od požara i nesreće. Mrvice slavskog kolača se pažljivo odvajaju i čuvaju zajedno sa žitaricama, da bi doneli zdravlje i rodnu godinu. Voda sa izvora Svete Petke, poznata kao adžija, ima posebno mesto u narodnoj tradiciji. Njome se, prema verovanju, gasi sveća koja je gorela tokom praznika, što dodatno štiti dom od nesreća.

U teškim trenucima, kada postoji opasnost ili nesreća, narod priziva Svetu Petku uz tamjan i crveno vino kojim se preliva slavski hleb. Veruje se da se na taj način priziva njena pomoć i da ona dolazi da uteši i zaštiti. Takvi običaji pokazali su se kao snažan izraz kolektivne nade i potrebe ljudi da veruju u silu koja je iznad njih. Što se tiče njenog života, poznato je da je Sveta Petka rođena u 10. veku u mestu Epivat, na obali Mramornog mora, blizu Carigrada. Njeno ime, Petka, potiče od dana kada je rođena – petka, odnosno petak. Praznik u njenu čast obeležava se svake godine 27. oktobra. Potekla je iz bogate i pobožne porodice, a njen brat Jevtimije postao je episkop. Ipak, nakon smrti roditelja, Petka odlučuje da sve što ima podeli siromašnima i da ostatak života posveti asketskom načinu življenja.

U Jerusalimu i jordanskoj pustinji provela je četiri decenije u molitvi, boreći se sa iskušenjima i osluškujući unutrašnji glas. Pred smrt joj se, kako kaže predanje, javio anđeo i uputio je da se vrati u svoju domovinu. Na ikonama je zato često prikazana u monaškoj odeći, sa krstom u ruci, kao podsetnik na njen skromni, ali duhovno bogati život. Njene mošti kroz vekove su menjale mesto: od Epivata, preko Carigrada i Trnova, do Vlaške i Srbije, da bi konačno 1641. godine bile prenete u rumunski grad Jaši, gde se i danas nalaze. U blizini hramova posvećenih svetiteljki često su izvori lekovite vode, koje narod i dalje koristi za isceljenje i zaštitu.

• Poseban fenomen jesu i snovi o Svetoj Petki. Vernici svedoče da se u njima pojavljuje kao ozbiljna žena u crnom, ponekad opominjući na greh, a ponekad najavljujući radost, sreću ili izlečenje. Smatra se da kroz snove dolazi do onih kojima je najpotrebnija, pokazujući da njihova molitva nije ostala neuslišena. Što se tiče ishrane, crkveni kalendar za 2025. godinu propisuje da se na praznik Svetе Petke ne posti, jer tog dana praznik pada u ponedeljak. Ipak, u pojedinim krajevima Srbije postoji običaj da žene poste šest dana pre praznika, a onda na sam dan mrse, kao izraz posebnog zaveta.

Na kraju, iako se običaji razlikuju od mesta do mesta, zajedničko za sve vernike ostaje duboko poštovanje prema svetiteljki. Ona je simbol istrajnosti, vere i nade, a u narodu se prenosi da nikada ne ostavlja one koji joj se obrate sa iskrenom molitvom. „Nova.rs“ podseća da redovi pred njenim svetinjama i danas svedoče koliko ljudi traže utehu i pomoć kod ove svetiteljke, kao i da je vera u njenu moć neraskidiva nit koja povezuje generacije. Sveta Petka tako ostaje most između prošlosti i sadašnjosti, između zemaljskog i božanskog, čuvajući ljude u veri da nisu sami, čak i kada se čini da je svet pun iskušenja.