Ako ste mislili da sezona bašte završava s jeseni onda se varate jer smo mi upravo saznali koje povrtne vrste dobro podnose niske temperature. U nastavku saznajte koje su to vrste i koje su njihove prednosti…
Oktobar se u našim krajevima često pokazuje kao produžetak leta, poznat i kao Miholjsko leto, kada sunčani dani i blage temperature pružaju mogućnost da bašte ostanu pune života i rada. Upravo tada mnogi baštovani razmišljaju kako da iskoriste zemljište i tokom hladnijih meseci, jer postoje kulture koje se mogu posejati u jesen, prezimeti zimu i doneti plodove već u rano proleće. „Politika” piše da sve više domaćinstava koristi oktobar i novembar za jesenju setvu, jer je to način da se produži sezona svežeg povrća i poveća kućna samoodrživost. U tom periodu priroda nudi idealne uslove za setvu biljaka poput spanaća, graška, luka, belog luka, peršuna i matovilca.
Spanać se ubraja u one kulture koje izvanredno podnose niske temperature. Ako se poseje u oktobru, u proleće donosi bogat rod. Njegova otpornost na mraz, čak i do minus dvadeset stepeni pod snežnim pokrivačem, čini ga zahvalnom biljkom za jesenju setvu. Seje se u plodno i dobro pripremljeno zemljište, a kasnije, kada se mlade biljke razviju, potrebno ih je prorediti da bi svaka imala dovoljno prostora za rast. Ključ uspešnog uzgoja spanaća jeste redovno zalivanje, osim tokom mrazeva. Kada dostigne šest listova i pre nego što krene da izbija cvetno stablo, spanać je spreman za berbu. Zanimljivo je da se može čuvati u frižideru nekoliko dana, ali i zamrzavati nakon blanširanja, što ga čini idealnim povrćem za zimu i rano proleće.
- Na sličan način, grašak je kultura koja pokazuje odlične rezultate kada se seje u jesen. Iskustva pokazuju da biljke koje do zime narastu svega desetak centimetara imaju najveće šanse da bez problema prezime i podnesu temperature i do minus petnaest. Ako, međutim, prerano narastu, slabije se nose sa hladnoćom i postoji rizik od propadanja. Zato se najčešće bira novembar kao optimalan mesec za setvu. Grašak se sadi u redove sa pravilnim razmacima, a u proleće, kada mahune sazru, pruža ranu berbu. Prednost njegovog uzgoja je i to što posle graška u bašti ostaje oslobođen prostor za druge povrtarske kulture poput paradajza ili paprike, koje se mogu zasaditi odmah nakon njega.
Posebno zanimljiva je i jesenja setva majskog luka srebrnjaka. Ovaj luk bele boje najčešće se sadi tokom oktobra i ubrzo nakon zime počinje da raste. „Blic” naglašava da je upravo mladi luk među najtraženijim proizvodima na pijacama u rano proleće, jer donosi svežinu i vitamin C posle dugih zimskih meseci. Srebrnjak se u početku može brati kao mladi luk, dok kasnije, krajem maja i početkom juna, formira glavice. Njegova prednost leži u tome što omogućava oslobađanje zemljišta u pravo vreme, baš kada počinje sezona sadnje drugih važnih kultura.
- Beli luk je još jedna biljka koja se rado sadi u jesen, obično tokom oktobra. Njegova snaga je u tome što zimi miruje, a s prvim znacima proleća brzo nastavlja rast zahvaljujući dobro razvijenom korenu. Čenovi se sade plitko, tek da ih prekrije nekoliko centimetara zemlje, i tako formiraju redove. Velika prednost jesenske sadnje jeste ranije sazrevanje, što može biti posebno isplativo onima koji ga uzgajaju radi prodaje. Često se dešava da se upravo jesenji beli luk bolje kotira na tržištu jer dolazi ranije i dostiže višu cenu.
Peršun je nezaobilazan začin svake kuhinje, a njegova otpornost na niske temperature čini ga pogodnim i za setvu tokom jeseni. On može da prezimi u zemlji i da bude dostupan gotovo tokom cele godine. Posebno je zahvalan ako se sadi iz rasada, jer tada lakše formira čvrste i zdrave biljke. Ključ njegove popularnosti nije samo u aromi koju daje jelima, već i u činjenici da je pun vitamina i minerala. Ako se poseje u oktobru ili novembru, na proleće već može da pruži svež list koji mnogi domaćini koriste kao neizostavan dodatak supama, varivima i salatama.
Ne treba zaboraviti ni matovilac, biljku koja u poslednje vreme dobija sve više ljubitelja. Seje se od septembra, pa u razmacima na svakih deset dana, što omogućava da se produži period berbe. Njegova otpornost na zimske uslove, pa čak i na izuzetno niske temperature, čini ga pravim saveznikom tokom hladnih meseci. Kako navodi „Dnevnik”, matovilac je prava vitaminska bomba jer obiluje vitaminom C, a upravo je to ono što organizmu najviše prija tokom zime, kada je unos svežeg voća i povrća smanjen. Osim toga, on se ne mora brati u celosti – moguće je uzimati samo pojedine listove, dok biljka nastavlja da raste i razvija nove izdanke.
- Jesenja setva povrća donosi višestruke prednosti. Osim što pruža rano povrće u proleće, omogućava i bolje iskorišćavanje zemljišta, jer se bašta ne ostavlja prazna tokom zimskog perioda. Na taj način baštovani ne samo da osiguravaju sebi zdravu hranu, već i ostvaruju značajne uštede, jer se već u aprilu i maju mogu brati prve kulture. Osim ekonomskog aspekta, tu je i osećaj zadovoljstva – imati na stolu povrće koje je prezimelo pod sopstvenom negom i trudom.
Takođe, mnogi stručnjaci napominju da klimatske promene poslednjih godina sve više idu u prilog jesenjoj setvi. Blage zime, koje su postale uobičajene, omogućavaju lakši rast biljaka i smanjuju rizik od izmrzavanja. Čak i kada se dogode hladniji periodi, većina pomenutih kultura ima prirodnu otpornost koja im omogućava da prežive. „RTS” podseća da se u ruralnim sredinama tradicija jesenje setve neguje već generacijama, a poslednjih godina sve veći broj gradskih domaćinstava pokušava da je vrati u svoje vrtove i dvorišta.
Sve u svemu, oktobar i novembar nisu meseci mirovanja, već dragoceno vreme koje treba iskoristiti za setvu povrća koje voli hladnije uslove. Spanać, grašak, luk, beli luk, peršun i matovilac dokaz su da i zimski meseci mogu biti puni života, a proleće bogato plodovima. Oni koji odluče da ulože malo truda i planiranja u ovom periodu, na proleće će uživati u svežim namirnicama iz sopstvene bašte, potvrđujući staru narodnu mudrost da priroda uvek nagradi strpljenje i marljivost.
