Mnogi misle da je odlazak na spavanje posle ponoći samo loša navika, ali stručnjaci upozoravaju da to može biti znak dubljih problema u organizmu. Kada telo ne dobija dovoljno odmora u pravim satima, narušava se prirodni ritam, a posledice mogu da utiču i na zdravlje i na svakodnevno funkcionisanje. U nastavku Vam donosimo par činjenica vezano za to šta se zapravo dešava kada čovek svake noći odlazi u krevet nakon ponoći i zašto to nikako ne bi trebalo da postane pravilo…
Mnogi veruju da postoji univerzalno pravilo o tome kada bi odrasla osoba trebalo da ide na spavanje, ali stručnjaci naglašavaju da to zapravo nije slučaj. Iako se često može čuti preporuka da je najbolje zaspati pre ponoći, pitanje je koliko je zaista loše ako vam se san odloži i tek tada legnete. Odgovor zavisi od mnogo faktora, ali istraživanja pokazuju da noćne ptice ipak mogu imati određene posledice po zdravlje.
- Neurolog i specijalista za medicinu spavanja Kristofer Vinter objašnjava da sama ponoć nema nikakvu magičnu granicu, ali da vrlo kasno leganje često ukazuje na poremećaj obrasca spavanja. On navodi da ljudima koji redovno odlaze na počinak posle ponoći češće nedostaje dovoljno sna, jer većina mora da ustaje rano zbog posla ili porodičnih obaveza.
Studije su se bavile uticajem kasnog spavanja i došle do zanimljivih zaključaka. Istraživanje objavljeno u časopisu „JAMA Network Open“ analiziralo je podatke više od hiljadu ljudi i pokazalo da oni koji redovno zaspe posle ponoći imaju veću glikemijsku varijabilnost, odnosno oscilacije nivoa šećera u krvi. Ta nestabilnost povezuje se sa hroničnim bolestima i skraćenim životnim vekom. Druga istraživanja naglašavaju i rizik po mentalno zdravlje – osobe koje idu u krevet nakon jedan sat posle ponoći češće pate od depresije i anksioznosti.
- Psiholozi dodaju da kasno leganje može uticati i na raspoloženje tokom dana. Oni koji kasno spavaju teže ustaju, češće osećaju hroničan umor i imaju problem sa koncentracijom. Čak i ako noću provedu dovoljno sati u krevetu, raspored sna nije usklađen sa prirodnim ritmom tela, pa posledice ostaju.
Stručnjaci objašnjavaju da duboki san, koji je ključan za oporavak organizma, najčešće dolazi u prvim satima sna – između deset uveče i ponoći. Ako tek tada legnete, propuštate najvažniji deo odmora, kada se luče hormoni rasta i regulišu procesi u telu. Umesto toga, povećava se nivo kortizola, hormona stresa, što dalje utiče na šećer u krvi i raspoloženje. Međutim, ne treba odmah paničiti ako povremeno ostanete budni do kasno. Ako nemate obaveze rano ujutru i možete da nadoknadite san, posledice neće biti velike. Problem nastaje kada kasno leganje postane svakodnevna navika i dovede do manjka sna.
- Za one koji žele da promene svoje navike i pomere vreme odlaska u krevet na ranije, postoji nekoliko praktičnih saveta. Stručnjaci preporučuju da ujutru provedete makar dvadesetak minuta na dnevnom svetlu, jer to pomaže organizmu da prepozna ritam budnosti i sna. Ako to nije moguće, dobro je doručkovati ili obavljati jutarnje aktivnosti pored prozora.
Takođe, trebalo bi izbegavati popodnevne dremke. Iako su primamljive nakon loše prospavane noći, one mogu dodatno poremetiti biološki sat i otežati večernje uspavljivanje. Jedan od korisnih trikova jeste i nošenje naočara koje blokiraju plavo svetlo sa ekrana, jer upravo ta svetlost usporava lučenje melatonina i otežava san. Redovna fizička aktivnost tokom dana dokazano pomaže kvalitetnijem snu. Lekari savetuju da se uvedu lagane vežbe, šetnje ili sportske aktivnosti koje troše energiju i pripremaju telo za odmor. Osim toga, važno je održavati rutinu – leći i ustajati u približno isto vreme svakog dana, čak i vikendom.
- Ako ste sve pokušali, a i dalje imate problema sa spavanjem, stručnjaci preporučuju da potražite pomoć lekara ili specijaliste za spavanje. Uzroci nesanice mogu biti različiti – od stresa, preko zdravstvenih problema, do poremećaja cirkadijalnog ritma – i ponekad je neophodna stručna procena.
Na kraju, važno je naglasiti da ne postoji jedinstvena formula za zdrav san. Ako ste među onima koji ležu u ponoć, a budite se odmorni i funkcionišete bez problema, nema razloga da menjate ritam. Ali ako osećate hroničan umor, loše raspoloženje ili teško ustajete, možda je vreme da razmislite o ranijem odlasku u krevet. San nije luksuz, već osnovna potreba, a način na koji spavamo utiče na svaki deo našeg života – od fizičkog zdravlja, preko mentalnog blagostanja, do produktivnosti i kvaliteta dana.
