Brojanice su omiljeni predmet mnogih vernika a znate li šta se radi s onim pokidanim?
- Brojanica, jedan od najprepoznatljivijih duhovnih predmeta među pravoslavnim vernicima, nije običan ukras ni modni dodatak. Ona predstavlja tihu pratnju molitvi, sredstvo sabranosti i znak unutrašnjeg duhovnog života. Nosi se diskretno – oko ruke, u džepu ili u torbi – ali njen značaj nadmašuje fizičku prisutnost. Njen pravi smisao leži u tome da podseća vernika na stalnu vezu s Bogom, na prisustvo molitve i tišinu ličnog odnosa s višim, božanskim.
Savremene verzije brojanica izrađuju se od različitih materijala, uključujući drvo, poludrago kamenje, perle ili staklo. Često su nanizane na silikonske niti, što im daje savremeniji izgled. Međutim, njihova duhovna vrednost ne zavisi od spoljašnjeg izgleda ili materijala, već isključivo od iskrenosti molitve i posvećenosti onoga ko ih koristi. One nemaju ulogu pokazivanja pobožnosti, već su izraz tihe vere koja se neguje u svakodnevici, daleko od očiju drugih.
- Kao i svaki predmet izrađen od prirodnih materijala, brojanica je podložna habanju. Redovnom upotrebom može doći do razvezivanja čvorova, pucanja niti ili jednostavnog trošenja. Kada više ne može da ispunjava svoju svrhu, postavlja se pitanje: šta učiniti s njom?
Odgovor na ovo pitanje dao je, za života, otac Dušan Kolundžić. On je naglašavao da se s brojanicom mora postupati s poštovanjem, čak i kada je oštećena ili dotrajala. Prema tradiciji, postoje dva načina pravilnog odlaganja: zakopavanje u zemlju ili spaljivanje. Ti načini nisu rezervisani samo za brojanice, već se odnose i na druge predmete pravoslavne pobožnosti, poput starih ikona, odeždi, duhovskih venaca ili badnjaka.
- Važno je razumeti da, iako su ovi predmeti ispunjeni simbolikom i često izazivaju snažne emocije, oni nemaju liturgijsku svetost. Ne podležu posebnim obredima niti se nad njima izgovaraju posebne molitve prilikom njihovog uništavanja. Oni su duhovna sredstva, a ne sveta bića niti osveštani predmeti u liturgijskom smislu.
Kada brojanica pukne, najbolje je zakopati je na mirnom mestu u prirodi, gde neće biti gažena niti omalovažavana. Ako to nije moguće, spaljivanje je takođe prihvatljivo. U tom činu ne mora da postoji nikakav specijalan ritual – dostojanstveno postupanje i poštovanje prema predmetu su sasvim dovoljni.
- Jedno često postavljano pitanje među vernicima jeste – na kojoj ruci treba nositi brojanicu? Odgovori se razlikuju. Neki je stavljaju na levu, neki na desnu ruku, ali je suština ista: važno je kako se koristi, a ne gde se nalazi. Brojanica bi trebalo da nas podseća na molitvu, na sabranost, a ne da služi kao ukras ili izraz duhovne taštine.
Kada su deca u pitanju, naročito bebe, pravoslavni teolozi savetuju dodatnu pažnju. Roditelji često žele da svoju decu zaštite brojanicom, verujući da ona pruža duhovnu sigurnost. Ipak, brojanica je predmet koji se koristi uz razumevanje njene svrhe, kroz molitvu i sabranost, pa se preporučuje da se s njenim davanjem deci pričeka dok ona ne postanu svesna njenog značenja. Umesto brojanice, prikladnije je dati detetu osveštani krstić ili ikonicu koja može stajati iznad kreveca ili u blizini mesta gde dete boravi.
- Bez obzira na svoj oblik ili materijal, brojanica ostaje simbol neprekidne molitve i duhovne budnosti. Kada više ne može da ispuni svoju svrhu, njen odlazak iz naše svakodnevice treba da bude jednako smiren i skroman kao i njena upotreba. Baš kao što se molitva ne prekida naglo i bez razumevanja, tako ni brojanicu ne treba odbaciti olako. Umesto toga, ona se ispraća tiho, sa zahvalnošću, kao saputnik na duhovnom putu koji je poslužio svrsi.
