U današnjem članku, razmotrićemo šta se dešava sa dušom nakon smrti prema pravoslavnoj tradiciji. Smrt je neizbežan deo života, ali to ne znači kraj svega. Prema učenju Crkve, smrt označava samo prelazak u drugi svet, gde duša nastavlja svoje putovanje pod vodstvom Božjeg providjenja.
Kada duša napusti telo, ona odmah kreće na put kroz svetove koje ljudske oči ne mogu da vide. Duša nije sama na tom putovanju, jer je prati anđeo čuvar i božansko providjenje.
Prvi dani nakon smrti su puni iskušenja, ali i otkrivanja novih stvarnosti, dok se duša priprema za susret sa Bogom. Tokom prvih 48 sati, duša još uvek oseća vezu sa zemaljskim svetom. Iako ne može komunicirati sa živima, ona oseća i posmatra svoje bližnje, iako fizički već nije prisutna.
Kao što objašnjava protojerej-stavrofor Vladimir Stupar, Božja volja određuje trenutak smrti, kada je čovek duhovno najspremniji za prelazak. U tom periodu, duša ima slobodu da obiđe mesta koja je volela u životu, ali bez mogućnosti da komunicira sa živima. Duša je oslobođena tereta tela i postepeno postaje pokretna, sposobna da putuje velikim brzinama.
- Treći dan nakon smrti, duša uznosi na nebo, gde treba da prođe kroz nebeska carstva i stigne do prestola Božijeg. U tom trenutku, prema učenju Crkve, određuje se sudbina duše: da li će boraviti u svetlosti do vaskrsenja ili će biti dovedena pred Strašni sud. Duša tada dolazi pred Hrista, koji odlučuje gde će ona biti. Tokom tih 40 dana, duša se vodi kroz razna iskustva i iskušenja. Anđeo čuvar i anđeo koji vodi dušu objašnjavaju joj lepote Carstva nebeskog ili je vode kroz mesta gde se nalaze duše koje nisu ostvarile svoju vezu sa Bogom. One duše koje nisu bile u ljubavi i jedinstvu sa Bogom bivaju odgurnute u tamu, gde ih prate plač i škrgut zuba.
Mitarstvo, ili ispitivanje koje vrše nebeski carinici, jedno je od ključnih trenutaka u životu duše. Duša je podvrgnuta ispitivanju, gde se procenjuje njena životna dela i odnos prema Bogu i ljudima. Na tom putu, demoni pokušavaju da obmanu dušu i odvedu je sa sobom u pakao. Međutim, uz pomoć Božje blagodati, duša može da prođe kroz ova iskušenja i da se pripremi za susret sa Božjim prestolom.
Ako je duša bila grešna, demoni joj govore da je ona njihov i da treba da pođe s njima. Ipak, najvažniji trenutak u ovom procesu je kada duša dolazi pred Božju pravdu, jer u tom trenutku postaje jasno šta su bile posledice njenih dela na zemlji. Sve ono što je duša činila ili nije činila u životu, sada postaje jasno.
Do 40. dana, duša se priprema za konačnu sudbinu. Svaka molitva i dobro delo koja su učinjeni u ime duše tokom ovog perioda, može mnogo da joj pomogne na njenom putovanju. U tom vremenskom okviru, bližnji pokojnika mogu svojim molitvama i delima uticati na njegovu sudbinu. Duša se suočava sa dubokom istinom, jer će na tom privremenom sudu biti jasno da li će otići u Carstvo Božje ili u tminu, sve do Strašnog suda.
- Važno je da se podsetimo kako svaki trenutak života na zemlji treba da cenimo, jer je to prilika da se pripremimo za susret sa Bogom. Pokajanje i dobra dela tokom života igraju ključnu ulogu u duhovnom putovanju duše. I najmanje dobro delo i ljubav koju smo iskazali prema bližnjima, biće prepoznato i nagrađeno. Na kraju, svi naši postupci, misli i osećanja na zemlji ostavljaju trag na našoj duši i oblikuju njen put prema večnosti.
U slučajevima kada duša nije spremna za sud, kao što je to ponekad slučaj u kliničkoj smrti, Bog ima moć da je vrati u telo. Ovo je Božja milost koja daje duši drugu priliku da se pokaje i pripremi za konačni susret sa Hristom. Prema pričama, kao što je i otac Pajsije govorio, Bog nekada vrati dušu u telo, ako vidi da nije još spremna za sud, kako bi mogla da se pokaje i reši grehe.
Kroz sve ove faze, od trenutka smrti do susreta sa Božjom pravdom, jasno je da život duše nakon smrti nije krajnji cilj, već priprema za večnost
