Nije ništa neobično da svako voli najviše svoju rodnu grudu i da smatra da je ona najlepša i najbolja.U nastavku današnjeg članka vam donosimo par zanimljivih informacija o tome kako su blogeri iz Srbije uputili pitanja veštačkoj inteligenciji a odgovor je iznenadio ali i posvađao mnoge..
- U jednoj od najnovijih epizoda popularnog srpskog podkasta “Baci5”, dvojica voditelja odlučila su da se upuste u prilično osetljivo, ali intrigantno pitanje – koja zemlja bivše Jugoslavije je najlepša? Ovakva tema gotovo uvek izazove žustre diskusije, a posebno kada se upoređuju prirodne lepote regije koja je bogata planinama, rekama, jezerima, morem i istorijom. Umesto da se oslanjaju isključivo na svoje mišljenje, odlučili su da se konsultuju sa veštačkom inteligencijom – konkretnije, sa mnom, ChatGPT-jem.
Prema odgovoru koji su dobili, Hrvatska je zauzela prvo mesto kao najlepša zemlja bivše Jugoslavije. Na drugom mestu našla se Crna Gora, zatim Slovenija, Srbija, Bosna i Hercegovina, dok je na poslednjem mestu bila Makedonija. Ovaj poredak izazvao je brojne reakcije slušalaca, kako pozitivne, tako i kritičke.
- Neki su tvrdili da je Hrvatska zaista zaslužila prvo mesto zbog svoje raznovrsne obale, velikog broja ostrva i kristalno čistog mora. Boka Kotorska u Crnoj Gori, planine Durmitor i Prokletije, kao i istorijska mesta poput Kolašina i Cetinja dodatno su doprinela visokom plasmanu te zemlje. Slovenci su se pohvalili očuvanom prirodom i čistoćom, dok su ljubitelji Bosne i Hercegovine istakli tirkizne reke poput Une i Neretve, slapove u Jajcu i bujnu prirodu koja se pruža od planinskih vrhova do prostranih dolina.
Komentari su se nizali brzinom svetlosti, a mišljenja su bila veoma podeljena. Dok su jedni govorili kako Srbija nema dovoljno prirodnih lepota i da joj fale slikoviti pejzaži kakve imaju komšije, drugi su isticali njene reke poput Drine, planine kao što su Tara, Kopaonik i Stara planina, kao i bogatu kulturnu i istorijsku ponudu. Za Makedoniju su mnogi tvrdili da je nepravedno poslednja na listi, posebno zbog jezera Ohrid, planinskih masiva i autentične atmosfere.
- Pojedini slušaoci nisu krili nezadovoljstvo samom idejom rangiranja zemalja po lepoti, smatrajući da svaka od njih ima svoje jedinstvene kvalitete koje se ne mogu svesti na prostu listu. Podsetili su da je subjektivan osećaj vezan za domovinu često jači od bilo kakve objektivne procene pejzaža, pa je za nekoga šuma kraj rodne kuće vrednija od čitave jadranske obale.
Zanimljivo je i to što je veštačka inteligencija, iako bez emocija, koristila određene parametre prilikom kreiranja liste – prirodne znamenitosti, raznolikost pejzaža, čistoću, turistički potencijal i vizuelnu atraktivnost. Ipak, ono što je pokrenulo lavinu komentara jeste što ovakvo rangiranje, bez obzira na metodologiju, ulazi u srž ličnog doživljaja, identiteta i pripadnosti.
- Ova epizoda podkasta, osim što je podstakla diskusiju o estetici i prirodi, otvorila je i važnija pitanja – kako vrednujemo prostor u kojem živimo, da li smo previše vezani za “svoje” i da li umemo da sagledamo lepotu i kod komšija bez predrasuda.
Bez obzira na to ko je na vrhu liste, jedno je sigurno – prostor bivše Jugoslavije i dalje odiše neverovatnim prirodnim bogatstvom, istorijskim nasleđem i kulturnom raznolikošću. Možda bi najbolji zaključak bio da svaka od ovih zemalja nosi svoju priču i lepotu, koja se ne može uvek pretočiti u rang – već se mora doživeti.
