Danas obeležavamo jedan od najsretnijih praznika Srpske Pravoslavne Crkve,praznik koji se obeležava nizom verovanja i običaja.Za uspešnu i plodnu godinu vredi ispoštovati običaje koje smo za Vas napisali u nastavku članka..
Spasovdan, poznat i kao Vaznesenje Gospodnje, zauzima posebno mesto u srpskoj pravoslavnoj tradiciji i duhovnosti. Ovaj praznik, koji se obeležava četrdeset dana nakon Vaskrsa, ima duboko religijsko i kulturno značenje, prožeto starim verovanjima, običajima i simbolikom koji se prenose s kolena na koleno.
Prema hrišćanskom predanju, Isus Hristos se četrdeset dana nakon Vaskrsenja uzneo na nebo, u prisustvu svojih učenika. Tokom tog perioda, poučavao ih je o veri i budućem širenju evanđelja. Pre samog vaznesenja, izgovorio je reči koje su ostale duboko urezane u hrišćanskom pamćenju: da svi narodi treba da čuju reč Božiju i da će oni koji poveruju i krste se biti spaseni. Upravo ta poruka spasenja postala je suština praznika, pa je otuda i poteklo njegovo narodno ime – Spasovdan, dan spasenja.
U srpskom narodu ovaj praznik ima posebno mesto ne samo kao verski događaj, već i kao deo bogate kulturne baštine. Mnogi običaji i verovanja vezani za Spasovdan potiču još iz srednjeg veka, a poneki i iz predhrišćanskog perioda, kada su naši preci verovali u moći prirode i predaka.
Jedan od najpoznatijih običaja jeste pravljenje krstića od leskovih grančica u ranu zoru. Smatralo se da takav krstić ima zaštitnu moć i da donosi sreću i blagostanje u dom. Krstići su se ostavljali po kući, na kapijama, u štalama, pa čak i na njivama – svuda gde je bila potrebna zaštita od zlih sila. Leska, kao drvo sa posebnom simbolikom, bila je verovana kao drvo koje ispunjava želje, tera zle duhove i donosi duhovni i materijalni prosperitet.
Spasovdan je takođe bio dan kada se po prvi put u godini iznosilo mleko na trpezu, posle dugog posta koji je trajao od Nove godine po julijanskom kalendaru. Zato je upravo tog dana pripremano posebno jelo – cicvara, spravljena od mleka, sira, kajmaka i kukuruznog brašna. Ovo tradicionalno jelo imalo je ulogu u duhovnom i telesnom obnavljanju, simbolizujući povratak plodnosti, snage i radosti života.
Na prazničnu trpezu prvo su se iznosile jagode, jer su predstavljale simbol sreće, zdravlja i plodnosti. Smatralo se da će godina biti berićetna i radosna ukoliko se za Spasovdan prvo pojede ovo voće.
Interesantno je i verovanje da je Spasovdan najbolji dan u godini za započinjanje novih poslova, posebno onih koji ranije nisu nailazili na uspeh. Ljudi su verovali da je to trenutak kada se “maler razbija”, kada sreća konačno može da se okrene u njihovu korist. Uprkos tome što je crveno slovo u crkvenom kalendaru i što se generalno ne preporučuje rad, ovaj praznik je bio izuzetak kada su novi počeci u pitanju.
Postojali su i brojni tabu običaji vezani za Spasovdan. Tako se, prema narodnom verovanju, žene toga dana nisu umivale, muškarci se nisu brijali, a deca nisu kupana. Sve to je imalo koren u simbolici očuvanja blagoslova koji praznik donosi. Takođe, spavanje tokom dana bilo je strogo izbegavano, jer se verovalo da će onaj ko prespava Spasovdan biti pospan i bezvoljan tokom cele godine. Ovaj običaj je sličan onima koji važe za Đurđevdan i Markovdan.
U mnogim mestima u Srbiji Spasovdan se obeležava kao gradska ili seoska slava, a proslava se organizuje svečano i uz bogat program. Vernici se okupljaju u crkvama na liturgiji, učestvuju u litijama, a potom se nastavlja slavlje uz zajednički obrok, muziku i pesmu.
Spasovdan, dakle, nije samo sećanje na jedan događaj iz hrišćanske istorije. To je dan ispunjen nadom, verom i radošću, dan kada se ljudi podsećaju na moć spasenja i važnost zajedništva. Ovaj praznik, bogat duhovnim i narodnim nasleđem, ostaje jedan od najvoljenijih i najpoštovanijih u srpskoj tradiciji.
