Srpska Pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Teodota Ankirskog a u nastavku današnjeg članka Vam donosimo par saveta a i jednu molitvu koju trebate izgovoriti na današnji dan..
- Prema predanju koje prenosi Srpska pravoslavna crkva, Sveti Teodot Ankirski bio je tiho posvećen hrišćanin koji je živeo u vreme kada je vera u Hrista nosila veliku opasnost. U doba cara Dioklecijana, kada su progon i mučenje hrišćana bili svakodnevna pojava, Teodot je, uprkos spoljnim okolnostima, ostao veran veri. Radio je kao krčmar u Ankiri, današnjoj turskoj Ankari, ali iza te naizgled obične uloge krio se život ispunjen hrabrošću i odanošću.
On nije bio samo vernik koji je svoju veru praktikovao u tišini, već i neko ko je aktivno pomagao crkvi. Posebno se istakao time što je sahranjivao tela hrišćanskih mučenika, što je u to vreme bio čin krajnje hrabrosti i vere. Jedan od njegovih najsvetlijih postupaka bio je upravo vezan za sahranu sedam devojaka mučenica — Tekuse, Aleksandre, Klavdije, Faine, Efrasije, Matrone i Julije. Te devojke su bile podvrgnute mučenju zbog svoje vere, a zatim udavljene u jezeru. Njihova tela su ostavljena bez obreda i pogreba, kao upozorenje drugima.
- Međutim, Sveta Tekusa se, prema predanju, javila Teodotu u snu i zatražila da njihova tela budu izvađena iz vode i dostojno sahranjena. Teodot je, vođen verom i saosećanjem, uz pomoć jednog prijatelja tokom noći ispunio taj zadatak. Ipak, taj isti prijatelj kasnije ga je izdao sudiji. Uhapšen je i stavljen na strašne muke — kamenjem su mu lomili zube, a telo su mu pretvorili u jednu veliku ranu. Iako je njegovo mučeništvo bilo teško i bolno, Teodot nije odustajao od vere i na kraju je pogubljen odsecanjem glave 303. godine. Njegovo telo preuzeo je i sahranio jedan sveštenik, a na mestu njegove sahrane kasnije je podignut hram u njegovu čast.
Njegovo ime upisano je među svetitelje koji su živote dali za Hrista i pravoslavnu veru. Sveti Teodot se danas poštuje kao sveštenomučenički uzor, čovek koji nije samo propovedao, već je i delovao u skladu sa evanđeljem — štiteći, sahranjujući i pomažući bližnjima, čak i po cenu sopstvene slobode i života.
- U crkvenom bogosluženju on se slavi kao naslednik apostola, duhovni uzor i onaj koji je, kako kaže liturgijska molitva, „do krvi postradao za veru“. Njegov primer podseća vernike na važnost hrabrosti, saosećanja i postojanosti u veri, čak i onda kada su okolnosti neprijateljske. Posebno se ističe njegova uloga u očuvanju dostojanstva mučenika kroz sahranu njihovih tela, što u hrišćanskoj tradiciji ima duboko značenje — kao čin poštovanja i vere u vaskrsenje.
Dan posvećen Svetom Teodotu obeležava se molitveno, uz podsećanje na njegovu žrtvu, uz nadu da će on, kao mučenik i svetitelj, posredovati pred Bogom za sve koji ga sa verom prizivaju. Njegov život nije samo svedočanstvo jedne epohe progona, već i večni primer snage istinske vere koja se ne povija ni pod najvećim pritiscima.
BONUS TEKST
- Dok je većina građana prolazila pored fontane očekujući uobičajeni gradski ambijent, ovaj čovek je, bez mnogo oklevanja, dovezao automobil do fontane i počeo da ga pere. Koristio je vodu iz same fontane, pažljivo i temeljno trudeći se da očisti svoje vozilo, kao da je na samouslužnoj perionici. Zbunjeni prolaznici su zastajkivali, posmatrali prizor sa nevericom, a mnogi nisu propustili priliku da izvade telefone i zabeleže ono što vide.
Jedan od prolaznika je sve zabeležio kamerom i snimak se ubrzo pojavio na društvenim mrežama. Reakcije korisnika bile su raznovrsne – od smeha i ironije do otvorenih kritika. Mnogi su u komentarima izražavali svoje mišljenje, pri čemu su neki pohvalili čovekovu snalažljivost i humor, dok su drugi ukazivali na neprimereno korišćenje javne imovine. Pojedinci su smatrali da ovakvo ponašanje pokazuje manjak poštovanja prema zajedničkom prostoru i da bi trebalo da bude sankcionisano. Drugi su, pak, celu situaciju doživeli kao šaljivi trenutak koji unosi vedrinu u svakodnevicu.
