Srpska Pravoslavna Crkva danas slavi svetu mučenicu Glikeriju,a u nastavku smo za Vas napisali koje to običaje treba danas da ispoštujete.
U vreme kada je hrišćanstvo još bilo mlada i progonjena vera, u Rimskom carstvu vladala je stroga zabrana ispovedanja hrišćanske vere. Uprkos surovim kaznama i opasnostima, mnogi su ostajali dosledni svojim uverenjima i veri u Boga. Među njima se posebno izdvaja sveta mučenica Glikerija, mlada devojka čija hrabrost, vera i posvećenost ostaju inspiracija do današnjih dana.
Za vreme vladavine rimskog cara Antonina, koji je bio poznat po okrutnosti prema hrišćanima, Glikeriji je naređeno da prinese žrtvu paganskom bogu Dijani. U tom trenutku, pokazala je ne samo svoju odanost Bogu već i izuzetnu duhovnu snagu. Umesto da u ruci nosi lampadu kao svi ostali, ona je na svoje čelo nacrtala znak krsta. Kada su je pitali gde joj je svetiljka, hrabro je odgovorila da je upravo krst na njenom čelu njena lampada – svetlost duhovna kojom osvetljava svoj put vere.
Njena molitva tog dana nije ostala neuslišena. Dok su okupljeni pokušavali da prinose žrtve idolu, grom je udario i razbio ga u paramparčad. Ovaj događaj duboko je uzdrmao prisutne, ali umesto da se zapitaju o njegovom značenju, vlasti su odlučile da kazne Glikeriju zbog njenog prkosa. Bacili su je u tamnicu s namerom da umre od gladi. Ipak, ni zatvorenički mrak ni glad nisu mogli ugasiti njenu veru. U noćima provednim u tami, anđeo Gospodnji joj se ukazivao i donosio joj nebesku hranu. Kada je upravnik nakon nekoliko dana došao da proveri da li je umrla, zatekao je Glikeriju živu, zdravu i obasjanu svetlošću, što je izazvalo još veći strah i čuđenje.
Sledeće mučenje bilo je ubacivanje u ognjenu peć. Međutim, kao nekada tri mladića u vavilonskoj peći, tako je i Glikerija ostala nepovređena. Plamen joj nije mogao nauditi, a ona je iz sredine ognja hvalila Gospoda, pevajući i slaveći Njegovu silu. Ovaj prizor mnoge je naveo da poveruju u istinitost njenih reči, dok su drugi ostajali u svom bezumlju.
Na kraju, vlasti su je bacile pred lavove u areni, verujući da će zveri završiti ono što ni glad ni vatra nisu uspele. I tada, pre nego što su zveri mogle prići, Glikerija se pomolila Gospodu i predala svoju dušu u Njegove ruke, spokojno i dostojanstveno, završivši tako svoj mučenički put.
Iz njenih moštiju, prema predanju, poteklo je miro, sveto ulje koje je imalo lekovita svojstva. Vernici su dolazili da se pomole kraj njenih ostataka, a mnogi su tvrdili da su ozdravili čak i od najtežih bolesti.
U mnogim krajevima Srbije i danas se čuva uspomena na ovu hrabru svetiteljku. Na njen dan, običaj je da se ne priprema meso niti jede, kako bi se obeležila njena čistoća i poštovanje prema njenoj žrtvi. Takođe, postoji verovanje da se na taj dan ne loži vatra posle podneva, u znak poštovanja prema njenom stradanju u ognju. U nekim selima čak se ne pale ni sveće, čime se simbolično izražava duhovna svetlost koja dolazi kroz veru, a ne kroz telesne radnje.
Život svete mučenice Glikerije ostaje trajna poruka o snazi vere, neustrašivosti i spremnosti da se istraje u najtežim trenucima. Njena priča podseća da svetlost vere može osvetliti i najmračnije trenutke, a žrtva učinjena iz ljubavi prema Bogu nikada ne ostaje zaboravljena.
