Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obilježavaju svetog Antinogena, a mi danas za Vas donosimo par narodnih vjerovanja i običaja koji se vežu za današnji praznik…
U četvrtom veku, kada su progoni hrišćana dostigli svoj vrhunac, jedan od svetih mučenika koji je svojom verom i postojanošću ostavio dubok trag u istoriji hrišćanstva bio je sveštenomučenik Antinogen. Srpska pravoslavna crkva ga poštuje kao svetitelja, a njegov život i stradanje svedoče o snazi duha i nepokolebljivoj veri u Boga.
- Antinogen je bio episkop u Sevastiji, koja se nalazi u nekadašnjoj Jermeniji. Vodio je podvižnički život u manastiru koji se nalazio u blizini grada, a uz njega je bilo i deset učenika, koji su se zajedno sa njim posvetili veri, molitvi i duhovnom uzrastanju. Njihov miran i posvećen život bio je prekinut za vreme jednog od najžešćih hrišćanskih progona koje je sproveo rimski car Dioklecijan. U tom periodu mnogi hrišćani su bili zatvarani, mučeni i ubijani jer nisu želeli da se odreknu svoje vere i da prinesu žrtvu paganskim božanstvima, što je bio uslov da izbegnu smrt.
Antinogen i njegovih deset učenika su uhapšeni i zatvoreni, optuženi za odbijanje da se poklone idolima. Car Dioklecijan je, kao i u mnogim drugim slučajevima, pokušao da ih ubedi da se odreknu svoje vere i da se poklone rimskim bogovima, kako bi im poštedeo život. Međutim, Antinogen je tada hrabro odgovorio caru, izražavajući nepokolebljivu veru u život večni. Rekao je da oni koje car naziva poginulima zapravo nisu izgubili život, već su uznešeni na nebo, gde se raduju zajedno s anđelima. Njegove reči svedoče o dubokom uverenju da smrt u Hristu nije kraj, već novi početak – večni život u carstvu Božijem.
- Jedan od najdirljivijih trenutaka iz priče o Antinogenu bio je dolazak košute, koju je on ranije hranio i negovao. U trenutku njegovog mučenja, ta životinja je došla k njemu, kao da oseća njegovu bol, i zaplakala. Ovaj prizor dodatno osvetljava njegovu dobrotu i duhovnu snagu – čak i stvorenja iz prirode osećala su njegovu svetost.
Mučenje je, kao i u mnogim sličnim slučajevima tog vremena, završeno smrću. Antinogenovi saradnici i učenici su najpre pogubljeni mačem, a potom i sam Antinogen. Njihovo stradanje desilo se 311. godine, u godini kada su mnogi mučenici dali svoje živote u ime vere. Iako su im oduzeti zemaljski životi, njihova vera i primer hrabrosti ostali su duboko urezani u hrišćansku tradiciju i pamćenje Crkve.
- Antinogen nije bio samo sveštenik, već i duhovni otac koji je svojim primerom vodio druge. Njegova smrt nije bila uzaludna – postao je simbol nepokolebljive vere, a njegov život se i danas uzima kao inspiracija svim vernicima koji se suočavaju sa iskušenjima. Crkva ga slavi kao svetitelja i mučenika, a njegovo ime se pominje sa poštovanjem u liturgijama i molitvama.
U troparu posvećenom Antinogenu, izražava se zahvalnost za njegovu ulogu naslednika apostola i učitelja u veri. Ističe se kako je uzdigao reč istine, stradao za veru i postao molitvenik pred Hristom za spas duša svih vernika. Njegov primer podseća da vera nije samo lično uverenje, već snaga koja se dokazuje kroz život, dela i, u krajnjoj meri, kroz spremnost na žrtvu.
- Antinogenovo stradanje ne treba posmatrati samo kao istorijski događaj, već i kao poruku savremenim hrišćanima da ostanu postojani u veri i da u svakodnevnom životu svedoče ljubav, istinu i pravdu. Njegovo ime i danas nosi svetlost vere i podseća nas da, i kada se suočimo sa nepravdom i patnjom, ostanemo verni Božijoj promisli i ne pokolebamo se pred iskušenjima sveta.
