Prepodobni Tit Čudotvorac je svoj rani život posvetio manastiru i borbi za prava,danas obeležavamo njegov praznik a evo šta sve treba da uradimo.
- U duhu hrišćanske vere i poštovanja prema svetiteljima, danas Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog Tita Čudotvorca, jednog od onih svetih muževa koji su svoj život u potpunosti posvetili Bogu, pokajanju, molitvi i čudesima. Njegovo ime ne odjekuje često u svakodnevnim razgovorima, ali među vernicima koji znaju za njegov život i dela, on zauzima posebno mesto – kao primer smernosti, poslušnosti i duhovne čistote.
Tit Čudotvorac se još u ranoj mladosti odlučio za monaški život. Povukao se iz sveta i otišao u manastir, gde je celokupno svoje postojanje posvetio duhovnim vrednostima. Nije tragao za zemaljskim bogatstvom, slavom niti uživanjima, već je živeo u skromnosti, podvizima i svakodnevnom odricanju, te je ubrzo među svojom braćom u monaštvu postao uzor. Njegova posvećenost, tišina i poslušnost bile su toliko izražene da se govorilo kako je nadmašio ne samo svoje saborce, već i većinu ljudi koje je život mogao da postavi na njegov put.
- Živeo je u vremenu kada se crkva suočavala sa ozbiljnim iskušenjima, naročito tokom ikonoboračkog pokreta, koji je u Vizantiji pokušavao da eliminiše ikone iz bogosluženja i svakodnevnog religijskog života. U to vreme, mnogi vernici i duhovnici su bili u strahu ili podeljeni, ne znajući da li da slede državne uredbe ili da se drže duhovne istine. Tit nije imao dilemu – jasno i hrabro je stao na stranu poštovanja svetih ikona, verujući u njihovu važnost kao duhovnih prozora ka večnosti. Nije ćutao kada su drugi ćutali, niti se sklanjao kada je trebalo braniti ono što je sveto.
Zbog svoje duboke vere, ali i unutrašnje čistote, hrišćani veruju da mu je Bog podario dar čudotvorstva – kako za života, tako i posle smrti. Mnogi svedoče o njegovoj moći da pomogne u nevolji, da donese utehu onima koji pate i izlečenje onima koji boluju. Njegov grob, iako prost, bio je mesto tihe molitve i nadanja za mnoga pokolenja, a njegove mošti, koje se čuvaju s poštovanjem, i danas se smatraju izvorom utehe i blagodati.
- Tit nije bio propovednik sa velikom sabornom crkvom i mnoštvom sledbenika koji su ga pratili iz koristoljublja. Njegova slava je došla kroz tišinu i služenje. Ipak, kroz godine, učenici i sledbenici su se okupljali oko njega, nalazili utehu u njegovim rečima i vođstvo u njegovim postupcima. Umro je krajem IX veka, ali njegova duhovna prisutnost nije nestala. Naprotiv, ona živi u veri onih koji mu se i danas obraćaju sa molitvom.
Tropar posvećen Svetom Titu ističe suštinu njegovog duhovnog puta: primio je krst Hristov i kroz svakodnevni život učio druge kako da se uzdižu duhom. Nije tražio slavu, ali je postao poznat po svom tihom, ali moćnom svedočenju vere.Na dan kada se proslavlja ovaj svetitelj, vernici se okupljaju u molitvi, obraćaju mu se sa nadom i poverenjem, verujući da su njegove molitve pred Bogom snažne i čiste. Mnogi koji su u nevolji, teskobi, bolesti ili duhovnoj slabosti, upravo njemu upućuju svoje tihe molitve, verujući da će njihova reč, preko svetitelja, doći do Gospoda.
- U današnjem svetu prepunom nemira, brzine i duhovne praznine, primer Svetog Tita podseća nas na vrednosti koje ne blede – smernost, poslušnost, vera i istinska ljubav prema Bogu. Njegov život nas uči da je tišina često jača od reči, a da se istinska svetost ne oglašava trubama, već se prepoznaje po miru koji donosi onima koji joj se približe.
Zato se danas, na dan kada ga proslavljamo, valja u tišini pomoliti Svetom Titu Čudotvorcu – ne tražiti čudo radi čuda, već radi utehe, snage i vere. Jer, ako su mu ljudi kroz vekove verovali, možda je baš danas dan kada će i nama odgovoriti.
