Srpska pravoslavna crkva danas obeležava jedan bitan praznik,slavimo čudnu sudbinu dvoje mučenika Timotija i Mavre a njihova sudba se prepričava već generacijama a u nastavku saznajte koja se to verovanja i običaji vezuju za današnji dan..
- Priča o svetim mučenicima Timoteju i Mavri jedna je od najpotresnijih i najinspirativnijih iz hrišćanske tradicije. Njihov život, ljubav, vera i mučeništvo ostavili su dubok trag, ne samo u crkvenim spisima već i u narodnoj predaji. Timotej i Mavra bili su tek venčani, u braku svega dvadeset dana, kada su se suočili sa strašnim iskušenjem – bili su izvedeni pred rimsku vlast zbog svoje hrišćanske vere.
Sve se dogodilo u vreme vladavine cara Dioklecijana, poznatog po surovom progonu hrišćana širom Rimskog carstva. Timotej je u svom mestu bio crkveni službenik – otac crkve, kako se u to vreme nazivao neko ko vodi hrišćansku zajednicu. Kada je izveden pred sud, upravnik oblasti Tivaide, imenovan kao Ariana, postavio mu je jednostavno pitanje: „Ko si ti?“ Na to je Timotej odgovorio jasno i bez straha: „Hrišćanin sam i otac crkve Božje.“
- Sudija mu je zatim pokazao sprave za mučenje i upozorio ga na posledice njegove vere, rekavši: „Zar ne vidiš ti oko tebe prigotovljena oruđa za mučenje?“ Timotej je, sa istom odlučnošću, uzvratio: „I ti ne vidiš anđele Božje koji me krepe.“ Njegova vera i smirenost razgnevile su namesnika, pa je naredio da mu gvozdenim šipkama probodu uši. Mučenje je bilo toliko strašno da su mu, prema predanju, od bola oči iskočile iz duplji. I pored svega, Timotej nije posustao u veri.
Njegova mlada žena Mavra, prisutna dok je njen muž mučen, u početku je bila ispunjena strahom. No, kada ju je Timotej ohrabrio svojim rečima i primerom, skupila je snagu i sama stala pred sudiju da posvedoči veru u Hrista. Sudija je naredio da joj se najpre čupa kosa, a zatim da joj se odseku prsti na rukama. Njeno mučenje bilo je jednako strašno, ali ona nije odstupila.
- Iako su oboje trpeli velike muke, u predanju se navodi da ih je blagodat Božja čudesno održavala u životu i jačala u veri. Nakon niza okrutnih mučenja, upravnik je odlučio da ih razapne na krst – jedno nasuprot drugom, da bi mogli da se gledaju dok umiru. Tako su oboje bili prikovani na krst, ali nisu odmah preminuli. Devet dana su visili na krstu i, uprkos patnji, ohrabrivali jedno drugo, bodrili se u veri i savetovali.
Desetog dana, iscrpljeni, ali duhovno snažni, predali su svoje duše Bogu. Njihovo mučeništvo bilo je znak ogromne ljubavi – i međusobne i prema veri. Njihov život i stradanje postali su simbol nepokolebljive vere, bračne odanosti i duhovne pobede nad smrću i mučenjem.
- Zbog njihovog mučeništva i posebne simbolike njihove ljubavi, u narodu je ostao i jedan zanimljiv običaj. Na dan kada se obeležava uspomena na svetitelje Timoteja i Mavru, veruje se da ne treba šišati kosu. Ovaj običaj povezan je s ljubavlju i vernošću. Naime, u narodnom verovanju šišanje na taj dan može prekinuti tok ljubavi – bilo da je reč o potrazi za srodnom dušom ili o vezi koju već imate. I muškarci i žene su poštovali ovaj običaj, verujući da će time sačuvati ljubav ili je dozvati u svoj život.
Mučeništvo svetih Timoteja i Mavre ostaje zabeleženo kao priča o dvoje mladih ljudi koji su, tek zakoračivši u zajednički život, bili stavljeni pred najteže moguće iskušenje. Umesto da posustanu, izabrali su veru, ljubav i večnost. Njihova priča nastavlja da inspiriše i podseća da prava ljubav podnosi sve – čak i smrt.
