Simptomi bolesti od koje je umro naš legendarni glumac Dejan Matić: Na jednu stvar posebno treba obratiti pažnju

Moždani udar: Rizici, simptomi, hitna pomoć i rehabilitacija

Moždani udar predstavlja jedno od najsmrtonosnijih i najrazornijih stanja za ljudski organizam, čiji oporavak može trajati godinama. Prema statistici, čak jedan od četvoro pacijenata koji prežive prvi moždani udar, doživeće još jedan unutar godine dana. Drugi moždani udar je često mnogo opasniji i teži od prethodnog, što čini pravovremeno prepoznavanje simptoma i hitnu reakciju od ključne važnosti za preživljavanje i dalji oporavak.

Uzroci i faktori rizika

Moždani udar nastaje kada krv ne može da dospe do određenih delova mozga, što izaziva smrt moždanih ćelija. Ovaj proces može biti posledica nekoliko faktora, među kojima su najvažniji:

1. Hipertenzija – visoki krvni pritisak je najznačajniji faktor rizika za moždani udar.
2. Koronarna bolest srca – poremećaji u ritmu srca, poput aritmije, mogu povećati šanse za nastanak krvnih ugrušaka.
3. Ateroskleroza – stvrdnjavanje arterija usled nakupljanja holesterola može dovesti do blokade krvnih sudova.
4. Povećan viskozitet krvi – previše gusta krv može izazvati stvaranje ugrušaka.
5. Starost – rizik raste sa godinama, naročito nakon 50. godine života.
6. Muški pol – muškarci su pod većim rizikom od žena.
7. Dijabetes – povećava rizik od vaskularnih problema koji mogu dovesti do moždanog udara.
8. Gojaznost – višak telesne mase često je u korelaciji s hipertenzijom i dijabetesom, što povećava rizik.

Simptomi moždanog udara

Moždani udar se najčešće javlja u ranim jutarnjim satima ili kasno uveče. Simptomi koji mogu ukazivati na moždani udar obuhvataju:

• Iznenadnu utrnulost ili slabost mišića na jednoj strani tela, obično na licu, ruci ili nozi.
• Poremećaj govora – osoba može imati poteškoća u izgovaranju reči, pa čak i u formiranju jednostavnih rečenica.
• Smanjenje vida – obično se javlja na jednom oku, a može biti praćeno pulsiranjem u arterijama vrata ili dvostrukim vidom.
• Gubitak koordinacije i nestabilnost hoda, što može dovesti do padova.
• Iznenadna, jaka glavobolja bez jasnog uzroka.
• Mučnina i vrtoglavica, često praćeni povraćanjem.
• Gubitak orijentacije u vremenu i prostoru, što je često znak teže faze udarca.

Šta uraditi dok čekate hitnu pomoć?

U slučaju sumnje na moždani udar, hitna pomoć mora biti pozvana odmah. U međuvremenu, važno je pridržavati se sledećih koraka:

1. Položiti pacijenta – Glava treba biti podignuta za 30 stepeni u odnosu na telo.
2. Olakšavanje disanja – Opuštanje odeće i otvaranje prozora može pomoći u poboljšanju snabdevanja tela kiseonikom.
3. Provera krvnog pritiska – Ukoliko je pritisak povišen, može se primeniti lek za njegovo snižavanje.
4. Briga o mučnini i povraćanju – U tom slučaju pacijent treba da leži na desnoj strani.

Rehabilitacija nakon moždanog udara

Oporavak od moždanog udara može biti dug i zahtevan proces, ali uz odgovarajuću rehabilitaciju, pacijenti mogu povratiti određene funkcije. Rehabilitacija je usmerena na obnavljanje cirkulacije krvi u zahvaćenim delovima mozga, aktiviranje drugih nervnih ćelija i vraćanje motoričkih sposobnosti.

Ključni aspekti rehabilitacije:

• Preveniranje spastičnosti: Spastičnost u mišićima pogođenih udova je česta posledica moždanog udara. Za njeno lečenje, koristi se posebna terapeutska masaža i pozicioniranje tela koje omogućava istezanje napetih mišića.
• Fizioterapija: Terapija vežbanjem počinje odmah nakon stabilizacije pacijenta. Prvo se primenjuju pasivne vežbe, dok se kasnije prelazi na vežbe aktivnog kretanja i hodanja. Vežbe su posebno važne za povratak osnovnih veština kao što su sedenje i hodanje.
• Terapije bola: Koriste se različite fizioterapijske procedure, uključujući elektroterapiju, magnetnu terapiju i akupunkturu, kako bi se olakšali bolovi.
• Vežbe za povratak govora: U mnogim slučajevima, pacijenti takođe moraju proći kroz terapiju za obnavljanje govora, koja se sprovodi postepeno, uz stalnu kontrolu.

Zaključak

Moždani udar predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva promptnu reakciju i dugotrajan oporavak. Prepoznavanje simptoma na vreme i brzo pružanje hitne pomoći mogu značajno uticati na smanjenje ozbiljnosti posledica. Nakon što se stabilizuje stanje, rehabilitacija je ključna za povratak funkcionalnosti, a korišćenje fizioterapije, terapija za bol i specijalizovane masaže pomažu u vraćanju svakodnevnih sposobnosti. Redovno praćenje faktora rizika, kao što su hipertenzija i dijabetes, može pomoći u prevenciji moždanog udara i smanjiti mogućnost ponovnih udara u budućnosti.