Tema današnjeg članka govori o životu sestre Jovanke Broz, žene koja je decenijama živela u sjeni svog brata, Josipa Broza Tita, kao i o njenim iskustvima koja su godinama ostala daleko od očiju javnosti.
Iako je bila prisutna u bliskom okruženju jednog od najvažnijih političkih parova bivše Jugoslavije, njena priča tek je kasnije, nakon dugih godina šutnje, postala poznata.Njena priča započinje u malom ličkom selu, gde je odrasla u teškim uslovima. Bez majke je ostala još kao beba, a rat joj je odnio oca i braću.
Djetinjstvo joj je bilo obeleženo tugom, ali i neprestanim gubicima, pa je odrasla u domu za nezbrinutu djecu, kroz koji je prolazila sa tugom, ali i sa izuzetnom snagom da preživi i izdrži. Prava prekretnica u njenom životu dolazi kada starija sestra preuzima brigu o njoj, čime joj otvara vrata obrazovanja i kulturnog života. Tada počinje njen put u svet obrazovanja i profesionalnog života.
Po završetku studija stranih jezika i književnosti, sestra Jovanka Broz postaje prepoznata i cenjena figura u društvenim krugovima. Njena sposobnost da govorio engleski i italijanski omogućava joj da radi kao prevodilac za važne institucije i da se uspinje na istaknute pozicije u društvenom životu. Međutim, ono što ju je zaista izdvajalo bila je njena posvećenost obrazovanju, kao i njena sposobnost da bude stroga, ali pravedna u vođenju studentskih grupa i na pozicijama na kojima je radila. Predavala je na elitnim vojnim institucijama, gde je bila poznata po tome što je bila izuzetno zahtevna, ali istovremeno vrlo poštovana.
- Njena sposobnost da bude poverljiv partner u najosetljivijim situacijama nije ostala nezapažena. Tiha, mudra i diskretna, Jovanka Broz je postala osoba kojoj su mnogi verovali i s kojom su se savetovali u kriznim trenucima. Njena uloga u životima ljudi iz njenog kruga bila je izuzetno važna, iako nije tražila pažnju za sve što je činila. Decenijama je bila podrška svojoj sestri, ali i u mnogim drugim ličnim ulogama, kao sekretarica, savetnica, kuvarica, pa čak i krojačica.
Jedan od najsenzibilnijih delova njene priče bio je odnos prema braku svoje sestre Jovanke sa Josipom Brozom Titom. Iako su živeli u braku koji je bio pod velikim političkim i društvenim pritiscima, sestra Jovanka nije otkrivala mnogo detalja o toj vezi, osim što je govorila sa poštovanjem o vezi koja se temeljila na uzajamnom poštovanju i privrženosti. Kada su je pitali zašto njenoj sestri i Titu nikada nisu rođena djeca, odgovorila je suzdržano, smatrajući da je to bio lični izbor i žrtva koja je došla kao posledica specifičnih okolnosti, odgovornosti i obaveza koje su imali.
Sestra Jovanka Broz nikada nije tražila slavu, niti je želela da bude u centru pažnje. Njena diskrecija bila je njen najveći moralni princip. Iako je mnogo znala o događanjima unutar političkog vrha, bila je poznata po tome što je govorila vrlo malo. Njena sposobnost da sve zadrži za sebe učinila je njen karakter posebnim i izuzetnim. Iako je znala i bila svedok mnogih događanja, nikada nije odabrala da ih iznese u javnost, smatrajući da je najvažnija snaga u tome da zna kada treba govoriti, a kada šutjeti.
Iako nije želela biti u centru pažnje, sestra Jovanka je imala snažnu i nezamjenjivu ulogu u životima onih koji su je poznavali. Bila je brižna tetka, oslonac porodici i verna prijateljica, koju su opisivali kao hrabru, skromnu i duhovitu ženu. Njena snaga nije ležala u tome što je tražila priznanje, već u tome što je znala kako ostati dosledna sebi, uprkos svim izazovima i nepravdama koje je proživela.
Do kraja života, sestra Jovanka Broz ostala je verna sebi: dostojanstvena, tiha i principijelna. Oni koji su je poznavali nisu je ispratili sa velikim titulama, ali su je pamtile kao ženu koja je bila dosledna, jaka i mudra. Njena sposobnost da živi u sjeni velikih istorijskih događanja, ali da zadrži svoju unutrašnju snagu i mudrost, učinila ju je pravom tišinom u srcu epohe.
Njena tišina nije bila prazna; ona je bila punoća snage, poštovanja i unutrašnje discipline. Nije bilo potrebno da bude u medijima ili da iznosi svoja sećanja na svetlost dana, jer je njena snaga bila u tome što nije tražila ništa zauzvrat. Njeno naslijeđe nije u javnim nastupima i slavama, već u tome što je ostavila trag u životima svih onih koji su je poznavali. Traga koji ne blijedi
