Današnje izdanje prati priču čija poruka nalaže da nikada ne bi trebali potceniti nekoga samo zato što radi neki manje plaćen posao, jer kako kažu nikada ne sudi knjigu po koricama…
U luksuznom restoranu, pod raskošnim lusterima, gde se okupljala elita Bliskog Istoka, miris šafrana i začina širio se u vazduhu. Na glavnom stolu sedeo je naftni magnat, jedan od najbogatijih ljudi na svetu, sa imanjem od 43 milijarde dolara. Oko njega su se okupljali uticajni gosti, uživajući u vrhunskim jelima i elegantnoj atmosferi.
Konobarica koja ih je služila bila je tiha, suzdržana i izuzetno profesionalna. Niko nije znao njenu priču. Iako je izgledala kao mirna i spokojna žena, iza njenog pogleda skrivala se teška prošlost. Odrasla je u porodici istočnog učenjaka, tečno je govorila arapski, a nakon smrti oca preselila se u ovaj grad kako bi brinula o bolesnoj majci, radeći u restoranu danju i noću.
- Te večeri, dok je posluživala goste, čula je sramežljive, prezirne šaptove. Njeni gosti su komentarisali njenu pojavu, govoreći ružne stvari o njoj, ne sluteći da ona sve razume. Ipak, konobarica je ostala profesionalna, zadržavala je mirnoću i nije reagovala na njihove uvrede. Međutim, ubrzo je šejk, jedan od gostiju za stolom, odlučio da je ponizi i to javno. Sa osmehom na licu, naglas je rekao na arapskom jeziku: „Ovaj zapadni konobar nije vredan da dotakne moju čašu svojim prljavim rukama.” U trenutku, smeh se razlegao salom, svi su se smeštali udobnije i uživali u šali. Konobarica je tiho stajala i pritisnula tacnu na sto, bez da je reagovala.
Međutim, šejk, siguran da ništa ne razume, nastavio je sa svojim uvredama na arapskom jeziku. I tu je došlo iznenađenje. Mirno, ona je podigla pogled, okrenula se ka njemu i rekla nešto na savršenom arapskom jeziku, što je potpuno začudilo sve prisutne. Njene reči su bile jasne i snažne: „Ko ponižava ženu za svojim stolom, ponižava svoj ugled pred svim gostima.”
- Odjednom je nastala potpuna tišina. Smeh je utihnuo, a šejk, koji je do tog trenutka bio siguran u svoju dominaciju, ukočen je stajao, zbunjen i iznenađen. Tih sat vremena svi su jeli u potpunoj tišini. Niko se više nije usudio da se šali, jer su reči konobarice visile u vazduhu i svi su ih ućutkano upijali.
Nakon večere, šejk je ostavio izdašnu napojnicu, ali to nije bilo sve. Ustao je sa stola i prišao konobarici. Tiho, sa izvinjenjem u glasu, obratio joj se: „Izvinite. U svom bogatstvu sam zaboravio na svoju ljudsku stranu. Kako ste naučili arapski jezik tako dobro?” Konobarica je skromno objasnila da joj je očuh bio istočni učenjak, koji je od malih nogu usađivao poštovanje prema jeziku i kulturi. Šejk se na trenutak zamislio, pogledao je pažljivo, a zatim je rekao: „Takav talenat ne bi trebalo da se troši na posluživanje. Ako želite, pozivam vas da radite kao prevoditeljka.”
- Tako je započela nova faza u njenom životu, nova prilika o kojoj nije ni sanjala. Iz trenutne tišine, iz sveta koji je bila primorana da prihvati da bi preživela, iznenada je u njenom životu nastao novi početak. Konobarica, koja je do tada bila samo deo svakodnevnog okruženja luksuznog restorana, sada je imala šansu da postane deo mnogo šire slike. Shvatila je da je njena priča, njen talenat i njena prošlost nešto što je mogla iskoristiti da otvori vrata novog sveta.
Nekoliko meseci kasnije, već je radila kao prevoditeljka i radila sa klijentima iz različitih sektora, koristeći svoje veštine i znanje jezika na visokom nivou. Shvatila je da je svakodnevno suočavanje sa izazovima i teškoćama iz prošlosti bilo samo priprema za trenutak kada će njene sposobnosti i vrednosti doći do izražaja. Ponekad je, gledajući unazad, pomislila da je ona zapravo sačuvala mnogo više od svoje kulture i jezika – sačuvala je snagu da se odupre, da se bori i da pronađe svoj pravi put, bez obzira na sve prepreke.
