Sećate li se ove činije iz jugoslovenskih domova? Danas vrede 300 evra, a prodavali smo je na buvljacima

Da li ste znali da stvari koje potiču iz jugoslavenskog perioda sa sobom nose posebnu vrednost, da li to bila simbolična ili materijalna. U ovom članku Vam otkrivamo jednu zanimljivu činjenicu vezanu za stvari koje su iz tog perioda, a posebnu pažnju posvećujemo jednom predmetu koji ljudi poseduju u svom domu, a nisu ni svesni njegove prave vrednosti… 

Raskošna kristalna pepeljara, Vilerovi gobleni, regal od zida do zida, set posuđa koji je bio zabranjen za svakodnevnu upotrebu, osim u posebnim prilikama poput Nove godine ili Dana republike, tanjir sa Diznijevim junacima na dnu, rukotvorine iz „Narodne radinosti”… Ako ste odrasli u bilo kojem kutku bivše Jugoslavije, vrlo je verovatno da ste barem jedan od tih predmeta imali, a možda čak i sve. Ovi predmeti nisu bili samo ukrasi, već su nosili duboko ukorenjena značenja u svakodnevnom životu i svedočili o vremenu i okolnostima koje su oblikovale naše svakodnevne navike. I dok su neki od njih preživeli do danas kao dragoceni kolekcionarski primerci, mnogi su završili na buvljacima, u muzejima ili se prodaju na internetu.

• U svetu koji se ubrzano menja, ovi predmeti postaju vredni ne samo zbog svoje praktične vrednosti, već i kao nostalgični simboli prošlih vremena. Na buvljacima i oglasima često možete pronaći predmete koji podsećaju na prošlost, prepunu zajedništva i porodičnih vrednosti. Mnogi od njih, kao što su Vilerovi gobleni, povezivani su sa našim bakama koje su ih vezele sa ljubavlju i predanošću, ili sa Herendi porcelanom koji je bio simbol prestiža u mnogim domaćinstvima. Predmeti sa natpisom „made in Yugoslavia” i danas se čuvaju u vitrinama, komodama i kolekcijama, iako su mnogima iz prošlih generacija dali osećaj doma i topline. Svi ti predmeti, kao i remek-dela majstora staklarske i kristalne obrade, danas postaju sve traženiji na tržištu.

Jedan od predmeta koji je stekao status pravog kolekcionarskog dragulja je dekorativna činija iz vremena Jugoslavije, koja je dizajnirana u art deko stilu. Sa drškama u obliku golubova, ova činija je pravi primer jugoslovenskog dizajna koji je držao korak sa svetskim trendovima u periodu između 1930. i 1939. godine. Ovaj predmet iz Steklarne Hrastnik, jedne od najpoznatijih fabrika stakla u Jugoslaviji, danas se prodaje za čak 340 dolara, što je oko 35.000 dinara. Prepoznatljiva po svom elegantnom i jedinstvenom izgledu, činija je postala prava umetnička poslastica i svedočanstvo vremena kada je jugoslovenski dizajn bio cenjen u celom svetu.

• Steklarna Hrastnik bila je osnovana 1860. godine u istoimenom mestu u centralnom delu Slovenije, na reci Savi. U periodu osamdesetih godina prošlog veka, Steklarna Hrastnik je pokrivala čak 80% potreba Jugoslavije za staklom u ugostiteljskom i domaćinskom sektoru, kao i 90% potreba za malom ambalažom u farmaceutskoj industriji, kozmetici i prehrambenoj industriji. Njihovi proizvodi su se izdvajali vrhunskim kvalitetom i postali sinonim za boemsko staklo, posebno u Češkoj, koja je bila poznata po svojoj staklarskoj tradiciji. Danas, predmeti iz Steklarne Hrastnik se smatraju pravim kolekcionarskim biserima, a mnogi od njih, poput čuvene art deko činije, i dalje su u privatnim kolekcijama, muzeju ili na tržištu.

U mnogim domovima širom bivše Jugoslavije, predmeti iz Steklarne Hrastnik nisu bili samo funkcionalni, već su postali deo svakodnevnog života, često kao simbol porodičnog jedinstva i prestiža. Bili su prisutni u svakodnevnim prilikama i posebnim događanjima, a mnogi se sećaju trenutaka kada je porodični sto bio postavljen sa „nečim posebnim” – setom posuđa iz ovih čuvenih fabrika. Ovi predmeti nisu bili samo ukrasi; oni su predstavljali deo kulturne baštine, deo tradicije koja je povezivala prošlost s budućnošću, prepunu uspomena, ljubavi, zajedništva i poštovanja prema umetnosti.

Blic piše o tome kako su ovi predmeti, poput goblena, porcelana i stakla, i danas vredni kolekcionarski komadi, koji sve više privlače pažnju modernih ljubitelja antikviteta. Ova retro umetnička dela ne samo da su svetli primer dizajna i majstorstva, već pružaju i duboku emocionalnu povezanost sa vremenima kada su naši preci sa ponosom uživali u svom svakodnevnom životu.

• Kolekcionari koji danas tragaju za originalnim predmetima sa natpisom “made in Yugoslavia” ili iz Steklarne Hrastnik plaćaju izuzetno visoke cene za takve predmete, svesni njihove kulture i vrednosti. Ovi predmeti nisu samo deo prošlosti; oni čuvaju i priču o društvu, porodici i tradiciji koja je, koliko god daleka, i dalje prisutna u savremenim životima.

Društvo, koje se polako udaljava od svojih korena, suočava se sa pitanjem identiteta i nostalgičnog sećanja na ono što je bilo. Retro predmeti iz prošlih decenija vraćaju nas u vremenski period kada su ti predmeti imali dublje značenje, a ljudi su ih smatrali nečim posebnim i nečim što se prenosilo kroz generacije.

Tako, predmeti poput art deko činije i drugih staklenih remek-dela iz Steklarne Hrastnik, ili Vilerovih goblena, postaju više od samih predmeta. Oni su simboli tradicije, porodice i zajedništva, vredni ne samo kao kolekcionarski primerci, već i kao pokazatelji kulture i umetnosti koju je Jugoslavija njegovala. N1 upozorava na to da je ova vrsta nostalgije sve prisutnija u svakodnevnom životu, gde predmeti iz prošlih vremena postaju povezani s emocijama, sećanjima i željom da se sačuva kulturna baština.