U današnjem članku Vam donosimo jedan zanimljiv i jednostavan recept zbog kojeg više nećete morati ići iznenadno do prodavnice kada Vam zafali hleba. U nastavku otkrijte koji sastojci idu u ovu jednostavnu smesu…
Postoji recept koji na prvi pogled deluje gotovo neverovatno jednostavan, a ipak nosi u sebi neku posebnu čar zbog koje osvaja srca svih koji ga probaju. Toliko je lagan da ga može pripremiti svako, čak i oni koji u kuhinji nemaju puno iskustva, a opet dovoljno zanimljiv da zadovolji i one koji su veoma izbirljivi kada je reč o hrani. Njegova lepota je upravo u toj ravnoteži – jednostavnost pripreme i bogatstvo ukusa koje donosi. Priprema počinje skromno, gotovo neočekivano. U običan lonac sipa se voda i ostavlja da proključa. Na prvi pogled to je nešto najosnovnije što se može zamisliti, ali prava magija nastaje onog trenutka kada se u vrelu vodu doda jogurt.
- Ta kombinacija stvara osnovu koja će kasnije obezbediti specifičnu mekoću i elastičnost testa. Jogurt, u kontaktu s ključalom vodom, menja njegovu strukturu i čini ga pogodnim za oblikovanje. Nakon što se smesa nekoliko minuta prokuva i sjedini, skida se s vatre, a zatim joj se dodaje brašno i malo soli. Kada se sve to umesi rukama, masa se brzo pretvara u glatko i podatno testo, koje već na prvi dodir pokazuje koliko će biti zahvalno za dalju obradu.
Kada se testo dovoljno ohladi, deli se na male kuglice veličine oraha. Svaka od njih razvlači se u tanke, gotovo providne krugove, nalik palačinkama. Ono što ovu pripremu čini drugačijom jeste činjenica da se takve palačinke peku na vreloj tavi potpuno bez ulja. Na taj način zadržavaju prirodnu aromu brašna i jogurta, a pritom su i zdravije jer nisu masne. Svaka palačinka tokom pečenja dobija prelepu zlatnosmeđu boju, a kada se skinu sa tave, slažu se na čistu kuhinjsku krpu i prekrivaju drugom. To im pomaže da ostanu mekane, elastične i sočne iako su pečene na suvoj površini.
- Ipak, ono što ovaj recept čini pravim kulinarskim doživljajem nisu samo same palačinke, već mogućnosti koje pruža kada je reč o punjenju. Svaka od njih može se obogatiti raznim dodacima – komadićem maslaca koji se topi i natapa testo, sirom koji daje bogat i pun ukus, svežom rajčicom ili zelenom salatom za osvežavajuću notu, pa čak i mesnim dodacima poput šunke ili piletine. Za one koji vole začine, dodatak korijandera ili drugog bilja može uneti sasvim novu dimenziju ukusa. Upravo ta prilagodljivost recepta omogućava da on bude savršen izbor za različite prilike – može poslužiti kao lagan doručak, brza večera ili ukusna užina za decu nakon škole.
Ono što je posebno zanimljivo jeste činjenica da slična vrsta tankog hleba ili palačinki postoji već vekovima i da je bila osnovna hrana na mnogim prostorima. Razlog je jednostavan – zahteva veoma malo sastojaka, lako se pravi i može zasititi celu porodicu. Takva jela nisu bila samo hrana već i deo tradicije. Recepti su se beležili u sveskama ili su prenošeni usmeno s generacije na generaciju, postajući tako neraskidiva veza između prošlosti i sadašnjosti.
- Palačinke uopšte imaju dugu i bogatu istoriju u raznim kulturama. U Americi su to debeli i mekani krugovi koji se obično preliju javorovim sirupom, dok su u Engleskoj tanke i lagane, najčešće poslužene s malo šećera i limunovog soka. U Rusiji su poznate blini palačinke, koje se prave od heljdinog brašna i često služe uz kavijar ili kiselu pavlaku. U Kini tanke palačinke prate poznato jelo pekinšku patku, a u Indoneziji se pune povrćem poput kupusa i šargarepe. Na našim prostorima palačinke su usko povezane s austrougarskim nasleđem.
Sama reč „palačinka“ potiče od mađarskog izraza „palacsinta“ i nemačkog „Palatschinken“, a njihovi koreni vode do latinskog izraza „placenta“, koji je označavao kolač, ali i simbol života. Upravo ta istorijska slojevitost pokazuje da hrana nikada nije samo obrok, već i priča, identitet i deo tradicije jednog naroda. U mnogim domaćinstvima palačinke su prva jela koja mladi pokušavaju sami da naprave. Lako se pripremaju, a rezultat je brzo vidljiv, pa pružaju osećaj ponosa i uspeha. Ipak, iskusni kuvari često naglašavaju da upravo u toj jednostavnosti leži prava umetnost, jer nije lako dobiti savršenu teksturu i uravnotežen ukus. To je razlog zašto se palačinke, i pored svoje skromnosti, smatraju jednim od najlepših primera kulinarske veštine.
Njihova popularnost ne jenjava, upravo zato što se lako prilagođavaju. Ako se žele poslužiti kao desert, dovoljno je dodati malo marmelade, meda, čokolade ili voća. Ako se žele kao glavno jelo, mogu se puniti povrćem, sirom ili mesom. Time palačinka svaki put dobija potpuno novo lice. Posebnu ulogu u njihovoj pripremi ima i posuđe. Tradicionalne gvozdene tave, koje se ne tretiraju jakim deterdžentima već samo brišu, s vremenom razvijaju prirodni sloj koji sprečava lepljenje. Mnogi veruju da nijedna savremena tava ne može dati palačinki isti ukus i teksturu kao one stare, u kojima se pripremala generacijama.
- Ono što dodatno fascinira jeste univerzalnost ovog jela. Bez obzira na kontinent, svaka zajednica ima neki svoj oblik tanke pogače ili palačinke. Taj jednostavan, kružni oblik simbolizuje sunce, život i ciklus prirode, pa mnogi istoričari hrane smatraju palačinke jednim od najstarijih i najvažnijih jela u ljudskoj istoriji. Kod nas, one su često simbol detinjstva – topla palačinka premazana džemom ili kremom, servirana kao nagrada nakon škole. Ipak, jednako lako može postati i delikates, kada se posluži s lososom, kavijarom ili posebnim umacima, baš kao što je slučaj u nekim delovima Rusije ili Skandinavije.
Tajna večne popularnosti palačinki leži u njihovoj jednostavnosti, ali i u sposobnosti da se prilagode svakoj prilici. One mogu biti svakodnevno jelo koje podseća na dom, porodicu i detinjstvo, a istovremeno i svečani specijalitet na bogatoj trpezi. Njihova lepota je u tome što spajaju generacije, kulture i ukuse, podsećajući nas da i najjednostavnija jela mogu imati najdublje značenje. Upravo zato, iako deluju skromno, palačinke su ostale jedno od najvoljenijih jela na svetu i verovatno će to ostati zauvek.
