Dešava li Vam se ili Vašem detetu da ga na ulici zaustavljaju sa rečima “isti si baba,tata,teta ili tata”?Eh u današnjem članku smo odlučili da razbijemo mitove od koga šta deca nasleđuju a Vi u nastavku pročitajte o genetskim predispozicijama..
Od trenutka začeća, dete nasleđuje kombinaciju genetskog materijala oba roditelja. Ta kombinacija čini osnovu za razvoj fizičkih osobina, ponašanja, predispozicija za određene bolesti i mnogih drugih aspekata individualnosti svakog čoveka. Iako oba roditelja podjednako učestvuju u genetskom materijalu deteta, naučnici sve više ukazuju na specifične gene i osobine koje se češće i izraženije prenose sa oca.
Ovo ne znači da je uloga majke manja ili manje značajna, već da određeni segmenti genetskog nasleđa, zbog svoje biološke prirode, više zavise od očevog doprinosa. U nastavku navodimo nekoliko osobina za koje je poznato da se često prenose upravo sa očeva na decu:
1. Pol deteta
Pol deteta je jedan od najočiglednijih primera nasleđivanja koje direktno zavisi od oca. Dok žene imaju dva X polna hromozoma (XX), muškarci poseduju jedan X i jedan Y hromozom (XY). Pol deteta određuje koji hromozom muškarac prenese:
-
Ako spermatozoid nosi X hromozom i oplodi jajnu ćeliju (koja uvek sadrži X), dete će biti devojčica (XX).
-
Ako spermatozoid nosi Y hromozom, dete će biti dečak (XY).
Iako ova činjenica ima jasnu genetsku osnovu, u mnogim društvima i dalje postoji pogrešno uverenje da je majka odgovorna za pol deteta, što nije tačno. Očev hromozomski doprinos je ključan u ovom procesu.
2. Visina deteta
Visina je složena osobina koja zavisi od više stotina gena, ali najnovija istraživanja sugerišu da genetski materijal oca igra dominantniju ulogu u određivanju krajnje visine deteta. Iako geni oba roditelja doprinose, upravo očev genetski kod često određuje maksimalni potencijal visine.
U praksi to znači da dete često može biti visoko poput oca, čak i ako majka ima niži rast. Majčin doprinos se više ogleda u tome da li će dete u potpunosti ispuniti svoj genetski potencijal u pogledu visine, što zavisi i od ishrane, fizičke aktivnosti i opšteg zdravlja tokom razvoja.
3. Mentalne i kognitivne osobine
Sve veći broj studija ukazuje na to da godine oca u trenutku začeća mogu imati uticaj na mentalni razvoj deteta. Stariji očevi (posebno oni stariji od 45 godina) imaju veću verovatnoću da u svojoj spermi nose nove genetske mutacije koje mogu uticati na kognitivne sposobnosti, emocionalno stanje i opšte zdravlje deteta.
Deca starijih očeva statistički imaju nešto veći rizik za razvoj poteškoća u učenju, autizma, ADHD-a, anksioznosti i depresije. Ovo se objašnjava povećanim brojem mutacija u spermatogenezi kako muškarac stari. Iako rizici nisu ogromni, dovoljno su značajni da se u savremenoj genetici ozbiljno razmatraju prilikom planiranja porodice.
4. Fizički izgled
Kada je reč o fizičkom izgledu – poput boje očiju, boje i tipa kose, građe lica, oblika nosa i vilice – oba roditelja imaju značajnu ulogu. Međutim, geni oca ponekad mogu biti „dominantniji“, posebno ako su njegovi geni snažni za određene karakteristike.
U praksi, često se dešava da dete fizički više liči na oca, što može biti rezultat dominantnih alela koje on prenosi. Ipak, to nije pravilo. Kombinacije gena su kompleksne, i izgled deteta zavisi od međusobne interakcije više gena, uključujući i one koje dete nasleđuje od baka i deka sa obe strane.
Genetika je kompleksna nauka, a nasleđivanje osobina rezultat je mnogobrojnih faktora, uključujući dominantnost pojedinih gena, interakcije između gena i uticaje sredine. I dok je očev genetski doprinos ključan za neke aspekte – poput pola deteta, visine i eventualnog rizika od određenih kognitivnih problema – ne sme se zanemariti ni majčin uticaj koji je jednako važan i često deluje kao stabilizator celokupnog genetskog profila deteta.
Razumevanje ovih procesa pomaže budućim roditeljima da imaju realnija očekivanja i bolju svest o potencijalima, ali i rizicima koje donosi nasledni materijal.
