Volite li ruzmarin? Kakva su Vaša iskustva da li smatrate da je to zahvalna biljka za održavanje? Mi Vam danas donosimo savet kada i kako ga posaditi te kako ga održavati za optimalne rezultate.
- Ruzmarin, jedna od najomiljenijih mediteranskih biljaka, od davnina se koristi u kulinarstvu i prirodnoj medicini. Zbog svoje otpornosti, minimalnih potreba za vodom i bogatstva korisnim sastojcima, idealan je za uzgoj u baštama i dvorištima, pa čak i na balkonima. Ipak, iako se čini da ruzmarin može da uspe gotovo svuda, postoje važna pravila kojih se treba pridržavati kako bi biljka rasla zdravo i bogato.
Osnovni uslov za uspešan uzgoj ruzmarina je da mu se obezbedi dovoljno sunca. Ovo je biljka koja voli svetlost i toplotu, pa će najbolje uspevati na mestima koja su osunčana tokom većeg dela dana. Takođe, zemljište mora biti suvo i dobro drenirano. Prekomerna vlaga je glavni neprijatelj ruzmarina, jer može dovesti do truljenja korena i pojave gljivičnih bolesti.
- Zbog tih specifičnih zahteva, ne preporučuje se sadnja ruzmarina u neposrednoj blizini biljaka koje zahtevaju stalnu vlagu, kao što su bundeve ili blitva. Ove biljke mogu stvoriti mikroklimu nepovoljnu za ruzmarin, jer povećavaju vlažnost u tlu i vazduhu. Pored toga, mogu da konkurišu za iste hranljive materije, što dodatno ometa razvoj ruzmarina.
Ne preporučuje se ni sadnja uz povrće iz porodice kupusnjača, kao što su kupus i karfiol. Iako se na prvi pogled čini da bi mogle da koegzistiraju, ove biljke često crpe slične resurse iz zemljišta, što može negativno uticati na ruzmarin. Osim toga, kupusnjače su podložne određenim bolestima koje se mogu lako preneti na ruzmarin.
- Još jedan izazov predstavljaju biljke koje privlače štetočine. Na primer, šargarepa i luk često privlače lisne vaši, koje se mogu proširiti i na ruzmarin. Čak i neke vrste cveća, poput geranijuma, mogu poslužiti kao domaćini štetnim insektima. Zbog svega ovoga, preporučuje se da se ruzmarin sadi odvojeno, ili bar sa dovoljno prostora od potencijalno nekompatibilnih biljaka.
Prilikom sadnje, preporučuje se da se koristi rastresito, peskovito ili šljunkovito zemljište koje omogućava dobru drenažu. U pogledu zalivanja, treba biti umeren. Ruzmarin ne voli da bude „natopljen“, pa je važno sačekati da se zemlja u potpunosti osuši pre nego što se ponovo zalije. Jedino tokom proleća i leta, kada biljka ulazi u fazu intenzivnog rasta, treba obratiti pažnju da se ne osuši previše.
- Još jedan važan korak u nezi ruzmarina je redovno obrezivanje. Ovo ne samo da pomaže u održavanju željene forme žbuna, već doprinosi i boljem protoku vazduha kroz biljku, čime se smanjuje rizik od bolesti. Takođe, uklanjanjem oštećenih i bolesnih grana podstiče se novi rast.
Ruzmarin je mnogo više od obične začinske biljke. Njegova lekovita svojstva su brojna. Bogat je vitaminima kao što su A, C, E i K, ali i vitaminima iz B grupe. Od minerala, posebno se ističu kalcijum, gvožđe, magnezijum i cink. Ova kombinacija hranljivih sastojaka pozitivno utiče na krvotok, varenje i jača imunitet. Takođe, poznata su njegova antiinflamatorna i antibakterijska svojstva, zbog čega se koristi za ublažavanje bolova, zarastanje rana i kao pomoć kod respiratornih tegoba.
- Uprkos otpornosti, ruzmarin može biti meta štetočina kao što su crvene grinje i pamučna brašnasta buba. Ovi insekti se hrane biljnim tkivom i mogu izazvati znatnu štetu ako se ne preduzmu mere zaštite. U borbi protiv ovih štetočina mogu se koristiti prirodni insekticidi, ali je ključna prevencija – dobra drenaža i suvo okruženje.
Na kraju, treba napomenuti da je za zdrav razvoj ruzmarina ključno posmatranje. Promene u boji listova, pojava mrlja ili žutilo mogu biti prvi znaci bolesti ili prisustva insekata. Ako se na vreme primeti problem, veće štete se mogu sprečiti jednostavnim merama.Uz pravilnu negu, ruzmarin ne samo da će ukrasiti vašu baštu ili balkon, već će vam obogatiti kuhinju, pomoći zdravlju i uneti mediteranski duh u vaš dom.
