U nastavku Vam sledi test za koji naučnici tvrde da je specijalno kreiran za pripadnike poznih godina sa ciljem da se odredi koliko im je još životnog veka preostalo?Da li verujete u tu mogućnost ili pak smatrate da to ne zna niko?
Jednostavan zadatak u kojem starije osobe u roku od 90 sekundi treba da nabroje što više različitih životinja, mogao bi, prema rezultatima nove studije, da pruži uvid u to koliko im je još života preostalo. Ovaj test, na prvi pogled banalan, pokazuje se kao snažan pokazatelj kognitivnog stanja koje je direktno povezano sa očekivanim životnim vekom.
Naučnici su otkrili da broj životinja koje osoba može da nabroji u ovom vremenskom okviru ima direktnu korelaciju sa dužinom preostalog života. Statistika pokazuje da svaka dodatna životinja izrečena u ovom testu povećava prosečni očekivani životni vek za oko pet procenata. Primera radi, osoba koja uspe da navede 33 različite životinje za minut i po može da računa na još približno dvanaest godina života. S druge strane, oni koji se zaustave na jedanaest, statistički imaju još samo oko tri godine.
Ovi podaci potiču iz dugoročne Berlinske studije o starenju, koja je sprovedena na uzorku od 518 osoba starosti između 70 i 95 godina. Istraživanje je započeto pre tri decenije i uključilo je ravnomerno raspoređene učesnike po starosnoj dobi i polu. Tokom godina, isti učesnici su povremeno prolazili kroz razne kognitivne testove, uključujući i pomenuti zadatak sa nabrajanjem životinja. Naučnici su uporedo pratili i informacije o njihovom životnom statusu – ko je još živ, ko je preminuo i kada, što je omogućilo analizu povezanosti između rezultata testa i dužine života.
Test se, prema rečima Ulmana Lindenbergera iz Instituta Maks Plank za istraživanje obrazovanja, pokazao kao pouzdaniji pokazatelj preostalog životnog veka nego mnogi raniji kognitivni testovi. Ovaj test zahteva aktivaciju više aspekata kognitivnog sistema – brzinu razmišljanja, dugoročnu memoriju i sposobnost kontrole izgovorenih reči kako bi se izbeglo ponavljanje. Potrebno je brzo razmišljati, vaditi informacije iz pamćenja i istovremeno biti svestan šta je već rečeno, što čini ovaj zadatak mentalno vrlo složenim.
Za razliku od standardnih testova koji mere sposobnost logičkog razmišljanja, radnu memoriju ili reprodukciju određenih lista pojmova, ovaj test naglašava sposobnost povezanu sa svakodnevnim znanjem koje se sporije gubi tokom starenja. Dok druge kognitivne sposobnosti počinju da opadaju već sredinom životnog doba, sposobnost da se brzo setimo različitih životinja traje duže i otporna je na prve znake starenja mozga.
Lindenberger je primetio i zanimljive obrasce kod osoba sa demencijom: često su izgovarali samo najpoznatije životinje, kao što su „mačka“ i „pas“, a pri svakom podsećanju na zadatak, opet su ih ponavljali, što ukazuje na ograničen pristup dugoročnom pamćenju i gubitak sposobnosti nadzora nad sopstvenim odgovorima.
Jedan od značajnih zaključaka istraživanja jeste da rezultati ovog testa nisu povezani sa nivoom obrazovanja ili visinom prihoda. Iako osobe sa višim obrazovanjem u proseku imaju bogatiji rečnik, ta razlika nije uticala na vezu između rezultata testa i očekivanog životnog veka. To je objašnjeno činjenicom da su životinje poznata i svakodnevna tema za sve društvene slojeve – ljudi svih obrazovnih profila i životnih stilova često su u kontaktu sa životinjama, što test čini univerzalno primenljivim.
Interesantna je i mogućnost kombinovanja ovog testa sa tzv. „flamingo testom“, koji meri fizičku stabilnost – koliko dugo osoba može da stoji na jednoj nozi. Taj test je ranije povezan sa dužinom životnog veka, a kombinacija ova dva testa – kognitivnog i motoričkog – mogla bi, prema mišljenju istraživača, da pruži još precizniju procenu preostalog životnog vremena pojedinca. Ovi testovi naime mere različite aspekte starenja: mentalne sposobnosti i fizičku koordinaciju.
Na kraju, važno je naglasiti da iako ovi testovi pokazuju jaku statističku vezu između rezultata i životnog veka, oni ipak ne mogu sa sigurnošću da predvide individualnu sudbinu. Kako Lindenberger ističe, svi podaci odnose se na proseke i verovatnoće, ne na pojedince. Nema osnova za donošenje konačnih tvrdnji o tome koliko će neko zaista još živeti – ovi testovi pre svega služe kao koristan alat za proučavanje procesa starenja i zdravstvenog stanja u poznim godinama.
