- Imam 33 godine i radim kao kasirka u lokalnom marketu. Moj posao podrazumeva ljubaznost, osmeh i strpljenje sa svima koji uđu, bez obzira na njihov dan, raspoloženje ili ponašanje. Ipak, moram priznati da to nije samo profesionalna dužnost – to sam jednostavno ja. Volim da budem vedra, da ljudima ulepšam trenutak, čak i ako je to samo tih nekoliko minuta dok stoje na kasi.
Jednog jutra, dok sam bila na početku smene, ušao je jedan stariji gospodin. Već mi je bio poznat – često dolazi i uvek nosi isti izraz lica. Namrgođen, zamišljen, gotovo nepristupačan. Takvi ljudi obično prolaze tiho, ne očekuješ od njih više od brzog klimanja glavom ili kratkog pozdrava. No, bez obzira na to, kao i svaki put, ja sam ga dočekala sa osmehom i vedrim: „Dobro jutro! Kako ste danas?“
- Zastao je na trenutak, pogledao me ispod oka, i onda – potpuno neočekivano – nasmejao se, prvi put otkako ga poznajem. A zatim je rekao rečenicu koju nisam ni u snu očekivala: „Djevojko, da li ću te ikad videti neraspoloženu? Znaš, samo zbog tebe dolazim u ovaj market. Svojom pozitivnošću mi svaki put malo popraviš dan.“
Ostala sam zatečena. Ne samo zbog toga što je baš on izgovorio te reči, već zbog iskrenosti koju sam osetila u njegovom glasu. Bio je to jedan od onih retkih trenutaka u kojima shvatiš da tvoji mali gestovi imaju veću težinu nego što si ikada mogao da zamisliš. Često se podrazumeva da je ljubaznost „deo posla“, ali ona može postati most između ljudi, naročito tamo gde nedostaje topline.
- U tom trenutku, setila sam se svih onih dana kada sam i sama dolazila na posao sa svojim ličnim brigama. Kada me je mučila svakodnevica, kada sam bila umorna ili neraspoložena, ali sam odlučila da to ostavim po strani i da svojim osmehom dam nešto pozitivno svakome ko mi priđe. Taj trenutak s tim gospodinom bio je potvrda da je vredelo. Da je čak i neko ko deluje zatvoreno i grubo – u stvari, samo neko ko je možda izgubio dodir sa iskrenošću, toplinom i pažnjom.
Te reči su mi značile više nego što sam mogla da pokažem u tom trenutku. Ne zbog hvale, već zbog poruke koju su nosile. Neko je primetio trud, i što je još važnije – doživeo ga kao nešto vredno.
- Taj dan me je naučio jednoj važnoj stvari: nikada ne znaš šta se dešava u životu osobe koja stoji nasuprot tebe. Možda tvoj osmeh, kratki pozdrav ili samo to što si pristojan i srdačan – nekom znači mnogo više nego što ti misliš. Možda si upravo ti ta kap dobrote u njihovom danu.
Zato sam sebi obećala da ću i dalje biti takva. Možda čak i još radosnija. Ne zato što je to obaveza, već zato što to daje smisao svakom danu. I jer verujem da se pozitivnost širi – ne glasno, ali postojano.
- Jer kada deliš dobrotu, uvek ti se na neki način vrati. I to je ono što ovaj posao, i svaki kontakt s ljudima, čini posebnim.Ponosna sam na sebe. I spremna sam da svakome ko mi priđe podarim mrvu svetlosti – možda im baš to bude ono što im tog dana najviše treba.
