Retko ko ne voli selo a posebno oni čiji su koreni sa sela,tako je i ovaj čovek od svog porodičnog imanja napravio pravi mali raj na zemlji.
- Radovan Tanasijević, nastavnik muzike iz Čačka, napravio je izbor koji danas mnogima deluje neobično – odlučio je da napusti užurbani gradski život, gradske ulice pune buke i betona, i vrati se tamo gde sve za njega počinje – u svoje rodno selo Gornju Gorevnicu. Umesto svakodnevnog ritma urbane sredine, izabrao je tišinu sela, vedro nebo, miris prirode i cvrkut ptica. Na imanju koje je pripadalo njegovim precima, okružen šumom, livadama i uspomenama, stvorio je svoju ličnu oazu, prostor u kojem se duša odmara, a srce ispunjava.
Radovan je obnovio staro porodično ognjište, ne modernim materijalima i novim trendovima, već uz duboko poštovanje tradicije. Sve je radio svojim rukama, vodeći se onim kako su to nekada činili naši stari – autentično, strpljivo i sa ljubavlju. Za njega povratak nije bio beg, već povratak korenima, povratak sebi.
- Kako sam kaže, život u mestu u kojem je rođen ima posebnu snagu i smisao. U njemu se budi osećaj pripadnosti, ukorenjenosti i povezanosti s precima. Njegove reči otkrivaju dublju filozofiju života: „Ako bi bilo bolje negde drugde, tamo bismo se i rodili.“ Njegovo „parče neba“ i ptice koje ga bude svako jutro više su od prirodnog okruženja – one su svakodnevni podsetnik na jednostavne, ali neprocenjive stvari.
Čitavo imanje je pretvoreno u prostor koji zrači mudrošću. U svakom kutku nalaze se poruke, misli i citati koje su izrekli velikani srpske književnosti, među njima i Njegoš. Na taj način Radovan ne čuva samo prirodu, već i duh naroda i kulturno nasleđe. Njegovi gosti ne dolaze samo u posetu – dolaze na mesto gde se razmišlja, oseća i pamti.
- Jedna od ključnih vrednosti koja ga vodi kroz život jeste deviza koju je nasledio od svoje majke: „Čini dobro i dobru se nadaj.“ Ova jednostavna rečenica postala je njegov životni kompas, a prema njoj usmerava i svoj svakodnevni rad i odnos prema ljudima.
Kada se govori o vrednostima koje život čine ispunjenim, Radovan ne pominje ni materijalna bogatstva ni profesionalne titule. Umesto toga, u prvi plan stavlja zdravlje, porodičnu harmoniju, prijateljstvo, čuvanje obraza – i ono što posebno ističe – uspomene. Za njega su one dragoceni deo postojanja, nešto što mora da se stvara, neguje i čuva. U svom domu, kako ističe, čuva uspomene s putovanja, iz profesionalnog života sa đacima, ali i porodične tragove iz prošlosti.
- Pored toga, knjige i čitanje zauzimaju važno mesto u njegovom svakodnevnom životu. Veruje da se sve mudrosti sveta nalaze među koricama, te da je čitanje neizostavan deo ličnog razvoja i duhovnog rasta.
Za kraj, Radovan sa sigurnošću tvrdi da je odluka da se vrati svom selu bila najbolja koju je doneo. Pogled na planine Ovčar i Kablar, koji se pruža iz Gornje Gorevnice, za njega ima neprocenjivu vrednost – toliko da ga ne bi menjao ni za pogled sa Ajfelovog tornja. Njegova priča je svedočanstvo o tome da mir, smisao i sreća često ne leže u dalekim mestima i velikim gradovima, već u povratku jednostavnim vrednostima i onome odakle smo ponikli.
