Na društvenim mrežama možemo pronaći neobične priče, pa takvu jednu Vam donosimo mi u nastavku. U današnjem članku Vam pišemo o stravičnoj isitini koju je jedan otac sasvim slučajno saznao nakon 15 godina odgajanja kćerke kao svoje vlastite…
Radomir iz Zaječara bio je oličenje vrednog i poštenog čoveka. Odrastao je u siromašnoj porodici, ali je još kao mlad sebi obećao da će uspeti u životu, po svaku cenu. Tokom školovanja je radio čak dva posla da bi sebi obezbedio bolju budućnost, a kada je konačno dobio stalno zaposlenje, nije odustao od svojih korena. Pored svakodnevnih obaveza, Radomir je negovao baštu, uzgajao kokoške i gajio voće, uživajući u jednostavnom, seoskom životu.
Nasuprot njemu, njegov mlađi brat Goran bio je potpuna suprotnost – lenj, nemaran i sklon alkoholu. Umesto da brine o roditeljima ili pokuša da doprinese domaćinstvu, Goran je dane provodio u kafanama. Čašica mu je bila važnija od svega, čak i od starog oca i majke koja je sve teže podnosila njegove nestašluke.
- Radomir se kasno oženio Marijom, lepom crnokosom ženom koja nije delila njegovu ljubav prema selu. Ipak, voleo ju je toliko da je podigao kredit i pristao da se presele u mali stan u gradu. Žrtvovao je svoj mir i komfor zbog ljubavi. Ipak, život u stanu i bez dece godinama mu je ostavljao gorak ukus, iako to nikada nije prebacivao Mariji. Voleo ju je bezrezervno, ne dozvoljavajući da mu neostvarena želja za potomstvom stane na put.
A onda se, nakon godina bezuspešnog čekanja, Marija jednog dana pojavila sa osmehom na licu i saopštila mu da je trudna. Radomir nije mogao da sakrije sreću. Slavlje u njegovom rodnom selu potrajalo je do ranih jutarnjih sati. Bio je to prvi put da su se ljudi okupili otkako je njegov otac preminuo dve godine ranije. Njegova majka, stara i izmučena, dočekala je unuče koje je toliko priželjkivala, ali je preminula tri meseca nakon Leninog rođenja, kao da je samo na to čekala.
- Radomir se pokazao kao divan otac. Lena je bila njegovo sve. Brinuo se o njoj od prvog dana, hranio je, presvlačio, vodio u šetnje i ustajao noću. Obožavao je svoju princezu, iako su mnogi govorili da ne liči na njega, već na njegovog brata. On te komentare nije uzimao za ozbiljno.
U međuvremenu, Goran je nastavio svojim putem propasti. Sve što je nasledio rasprodao je i propio. Dolazio bi povremeno kod Radomira da zatraži novac, a ovaj mu, i pored svega, nikada nije zatvarao vrata. Nadao se da će brat doći sebi, pokušavao da ga nagovori na lečenje, ali bez uspeha.
Jednog dana, kad je Lena imala 15 godina, na dan porodične slave, Goran se pojavio u Radomirovom domu – prljav, zapušten, pripit. Dok su gosti sedeli za slavskom trpezom, Radomir mu je, kao i uvek, ponudio mesto i posluženje. Marija je, međutim, bila iznervirana njegovim prisustvom. Njih dvoje su oduvek imali neku napetu dinamiku, bez jasnog razloga.
- U jednom trenutku, dok je nosila vreo lonac sa sarmom, Goran joj je stao na put. Došlo je do kratkog verbalnog okršaja, u kojem je Goran, iznerviran, promrmljao rečenicu koja je ostavila sve bez daha:
– Da nije bilo ove budale, danas ne bi imala dete…
Svi su pomislili da je to još jedno njegovo pijančenje, ali Radomiru se u glavi upalila lampica. Nekoliko dana kasnije, krišom je uzeo pramen Lenine kose i poslao na DNK analizu. Rezultat ga je šokirao – devojka koju je voleo kao svoje dete nije bila njegova biološka ćerka, već je bila u srodstvu s njim, što je značilo samo jedno: Goran je njen otac.
- Kada je suočio Mariju sa rezultatima, najpre je pokušala da poriče. A onda je, kroz suze, priznala da je pre više od 15 godina, u trenutku slabosti, imala avanturu sa Goranom. Desilo se samo jednom, zaklela se. Tvrdi da nikada nije ni pomislila da bi Goran mogao biti otac – do tada.
Radomir je bio slomljen. Noćima nije spavao, gledao je Lenu i pitao se šta da radi. Voleo je tu devojčicu više od ičega, bila je njegovo dete, bez obzira na biologiju. Nakon tri meseca teške unutrašnje borbe, odlučio je da oprosti Mariji – ali pod jednim uslovom: Goran mora nestati iz njihovih života zauvek.
- Bez reči, Marija je pristala. Prodali su stan i preselili se u malo vojvođansko selo. Tamo je Radomir ponovo imao sve što je voleo – dvorište, baštu, kokoške. Marija, koja nekada nije mogla da podnese seoski život, postala je prava domaćica. Brinula je o kući i mužu s ljubavlju i pažnjom. O Leninoj pravoj prošlosti više nikada nisu govorili.
Radomir je samo jednom izgovorio rečenicu koja je zatvorila to poglavlje za sva vremena:
– Ja više nemam brata.
Šta se dogodilo s Goranom, niko ne zna. Da li je još živ, ili je potpuno nestao – ostalo je misterija. Ali Radomir je ponovo pronašao svoj mir, i pored svih rana koje je nosio u sebi.
