Pranje zube je jedna od prvih navika koje usvojimo,međutim neretko ljudi provedu celi životni vek bez da znaju kako se pravilno održava oralna higjena.
- Oralna higijena je mnogo više od pukog pranja zuba – ona je osnova dobrog zdravlja celokupnog organizma. Iako se praksa redovnog pranja zuba i korišćenja konca za zube već decenijama preporučuje, poslednjih godina u centru pažnje našla se i jedna dodatna rutina – struganje jezika. Ova praksa, iako promovisana kao efikasna metoda za uklanjanje lošeg zadaha i bakterija, sada dolazi pod lupu stručnjaka, koji upozoravaju da može doneti više štete nego koristi, naročito ako se ne sprovodi pažljivo i promišljeno.
Dr Kelsi Lavlend, stomatološkinja iz Celebrate Dental & Braces u Las Vegasu, upozorila je da agresivno struganje jezika može izazvati mikroskopske povrede na njegovoj površini. Iako su te povrede nevidljive oku, one predstavljaju otvorena vrata za ulazak bakterija direktno u krvotok. Za većinu ljudi to možda neće izazvati probleme, ali za one sa srčanim tegobama, ugrađenim pejsmejkerima ili drugim intravaskularnim uređajima, posledice mogu biti ozbiljne. U najtežim slučajevima, može doći do razvoja endokarditisa – upale unutrašnje ovojnice srca – stanja koje nosi visoku stopu smrtnosti.
- Pored fizičkih povreda jezika, postoji još jedan aspekt koji zabrinjava lekare – uticaj na oralni mikrobiom. Struganje može narušiti prirodnu ravnotežu mikroorganizama u ustima, što može imati šire posledice po zdravlje, uključujući povišen krvni pritisak i druge sistemske probleme. Studije sprovedene na Kalifornijskom univerzitetu (UCLA) ukazuju da preterano čišćenje jezika smanjuje raznolikost korisnih bakterija koje igraju važnu ulogu u zaštiti usne duplje, ali i u održavanju celokupnog imunog sistema.
Zabeleženi su i slučajevi ozbiljnih infekcija u bolnici princa Čarlsa u Australiji, koji su se javili kod pacijenata koji su počeli redovno i intenzivno da koriste strugače za jezik. Ovo dodatno naglašava potrebu za oprezom, naročito ako se ovakva praksa primenjuje bez prethodne konsultacije sa stomatologom.
- S druge strane, neki stomatološki stručnjaci i dalje brane korišćenje strugača, ukazujući na to da su često efikasniji u uklanjanju bakterija i naslaga nego obična četkica. Zubarska higijeničarka Tenika Paterson navodi da se jezik ponaša kao tepih – kada se površinski prlja, četkanje može gurnuti nečistoće dublje, dok ih strugač efikasno uklanja sa površine.
Međutim, dr Lavlend upozorava da se mnogi ljudi zavaravaju osećajem „čistoće“ koji dolazi nakon struganja, a koji može prikriti stvarni problem kao što su bolest desni, karijes ili digestivni poremećaji. Umesto da se oslanjaju isključivo na alat za uklanjanje simptoma, osobe koje pate od hronično lošeg zadaha bi trebalo da potraže profesionalnu pomoć i identifikuju pravi uzrok problema.
- Kao kompromis, Lavlend predlaže nežno četkanje jezika običnom četkicom za zube kao sigurniju alternativu. Mekane čekinje dovoljno su efikasne da uklone čestice hrane i mrtve ćelije, a istovremeno ne povređuju tkivo jezika i ne narušavaju mikrobiom. Ova metoda je posebno pogodna za osobe sa osetljivim zdravljem, kao i za one koje žele da doprinesu oralnoj higijeni bez nepotrebnog rizika.
Zaključno, iako se struganje jezika može činiti kao savremeni trend u nezi usne duplje, njegovo preterano i nepravilno korišćenje može imati neželjene posledice. Kao i kod mnogih aspekata zdravlja – ključ je u umerenosti, informisanosti i pažljivom pristupu. Kada je reč o jeziku, ponekad je staromodan, nežan pristup ipak najmudriji izbor.
