Radila sam kao dadilja za jedan izuzetno bogat par i to iskustvo je bilo veoma interesantno i, u određenoj meri, šokantno. U početku sam radila sve što je bilo potrebno i čak više od toga. Kasne noći, dodatni sati, čak i putovanja sa njima – uvek sam bila spremna da učinim sve kako bih zadovoljila njihove potrebe i obezbedila da deca budu dobro zbrinuta. Kada radite kao dadilja za porodicu koja ima visoke standarde, to zahteva potpunu posvećenost. Osećala sam se kao da moram da budem deo njihovog života na mnogo dubljem nivou nego što je to obično slučaj u takvim poslovima. To je, naravno, podrazumevalo mnogo napora s moje strane, ali sam verovala da je to samo deo posla.
Takođe, u tom periodu nisam se previše žalila, jer mi je bilo jasno da takav posao zahteva maksimalnu posvećenost i prilagođavanje njihovom životnom stilu. Oni su živeli u luksuzu, i to je postavljalo visoke zahteve prema svemu što sam radila. Uvek sam bila tu za njih, bilo da je bilo u pitanju pomoć oko organizovanja svakodnevnog života, putovanja ili čak obezbeđivanje da sve ide kako treba u njihovom domu. Smatrala sam to normalnim delom posla, ali nikada nisam očekivala da će se situacija razviti onako kako je na kraju ispalo.
- Jednog dana, odlučila sam da dam otkaz. Bilo je to nešto što sam razmatrala neko vreme jer sam shvatila da, iako sam se trudila, nisam bila zadovoljna. Osim toga, shvatila sam da je došlo vreme da se posvetim sebi, jer sam se u velikoj meri zanemarivala tokom svega toga. Osećala sam da je važno da postavim granice i da se ne žrtvujem toliko za druge, bez obzira na sve što sam dala za tu porodicu. Kada sam im saopštila svoju odluku, reakcija je bila potpuno neočekivana. Molili su me da ostanem, čak su mi ponudili i duplu platu, što je bila prilično privlačna ponuda. Međutim, u tom trenutku nisam želela da budem pod takvim pritiscima i donela sam konačnu odluku da napustim posao.
Nekoliko dana kasnije, nešto što sam u početku smatrala kao zahvalnost od strane porodice, potpuno me izbacilo iz takta. Dobili su me pismo, a ja sam očekivala nešto kao znak zahvalnosti ili možda čak bonus koji bi mi bio isplaćen zbog mog truda. Međutim, kada sam otvorila pismo, nisam mogla da verujem šta sam pročitala. Umesto zahvalnosti, oni su mi poslali račun. Pismo je sadržavalo detalje o svim stvarima koje su, prema njihovom mišljenju, „uložili“ u mene tokom mog rada za njih. Na tom računu su bile stavke za stvari kao što je telefon koji su mi kupili da bih mogla ostati u kontaktu s njima, kao i trošak obuke na kojoj su insistirali da prisustvujem.
- Bilo mi je potpuno neverovatno da su uradili nešto tako. Očekivala sam barem da će mi se zahvaliti na svemu što sam učinila, ali umesto toga, poslali su mi račun. To je bilo nešto što nisam mogla da shvatim. Ignorisala sam pismo jer nisam želela da se bavim takvim stvarima, ali i dalje me šokiralo njihovo ponašanje. Nisu nastavili da šalju nikakve dodatne obavesti ili slične stvari, ali to iskustvo mi je zauvek ostalo u sećanju kao ludo i, ujedno, poučno. Nikada nisam mogla da pretpostavim da bi nešto ovako moglo da se dogodi, iako sam bila svesna da njihova očekivanja mogu biti visoka.
Ono što me najviše povredilo bilo je to što su me tretirali kao da sam bila samo još jedna usluga koju su angažovali, a ne kao osoba koja je dala sve od sebe za njihovu porodicu. Shvatila sam da je, uprkos svemu što sam učinila, moje mesto u njihovom životu bilo mnogo manje važno nego što sam mislila. Iako su pokušali da me zadrže nudeći veću platu, njihovo ponašanje u ovoj situaciji je potpuno promenilo moj pogled na sve. Poslati račun za stvari koje su mi dali kao „uložene“ u mene bilo je nešto što sam doživela kao totalnu nepoštovanje.
Ovo je iskustvo koje mi je zaista otvorilo oči i naučilo me mnogo o tome kako se ljudi mogu ponašati, čak i kada misliš da si učinio sve kako treba. Dala sam im sve, uključujući i deo svog života, a na kraju su me tretirali kao nekoga ko im je jednostavno bio potreban za obavljanje određenog posla. Ovaj incident mi je pokazao da nije sve u novcu, kao i da se, nažalost, ponekad ne može računati na zahvalnost kada se najmanje nadaš.
