- Život često postavlja pred nas pitanja na koja ne dobijemo odmah odgovore. Mnogi ljudi, posebno žene, tokom godina daju sve od sebe za porodicu, dom i decu, često pritom stavljajući sopstvene potrebe u drugi plan. Tek kada se deca osamostale, a kuća utihne, dolazi trenutak kada se postavlja pitanje – a šta je sa mnom?
Priča jedne žene, koja je u 55. godini odlučila da promeni svoj život iz korena, svedoči o hrabrosti, samospoznaji i želji da se ne odustane od lične sreće, čak i u godinama kada se mnogi povlače u rutinu i tišinu.
- Ona se prisetila da je ceo život bila predana majka, nežna i brižna, bez loših navika, uvek usmerena ka svojoj deci. Imala je troje dece, a najmlađe je dobila u kasnijim godinama, što je dodatno učvrstilo njen osećaj odgovornosti i posvećenosti porodici. Radila je neprekidno, ali je uvek najviše ulaganja bilo usmereno ka kući i deci. Sopstvene želje – poput putovanja i ličnog prostora – bile su zapostavljene. Pre braka je imala drugačiji život, ispunjen pokretom, odmorima i avanturama, koje su s godinama sve više postajale samo sećanje.
Muž joj nije bio loš čovek, bio je kod kuće, uz decu, ali su njihove razlike s vremenom postajale sve dublje. Ona je sanjala o putovanjima, o prirodi, životinjama, dok je on voleo mir, ostajao kući i bavio se lovom – što je bila potpuno suprotna vrednostima koje je ona gajila. Vremenom su se razlike produbljivale do mere da zajednički život više nije imao smisla.
- U trenutku kada je napunila 55 godina i kada su deca otišla iz kuće, odlučila je da više ne želi da živi život koji joj ne donosi radost. Sama je pokrenula razgovor o razvodu, a muž je, s obzirom na zahlađenje odnosa, pristao. Podelili su ono što su imali, a ona je izabrala da ode sa samo jednim koferom u garsonjeru. Nije želela kuću u kojoj se osećala zarobljeno.
Useljenje u novi prostor bio je za nju prvi korak ka slobodi. Počela je da sređuje stan, menja prozore, vrata, popravljala ono što nije radilo – kao da je kroz fizičku obnovu prostora obnavljala i samu sebe. Nije joj bilo teško, jer je znala da sve to radi za sebe.
- Šest godina kasnije, sada sa 61 godinom, kaže da se nalazi u najlepšem periodu svog života. Putuje, ide na more, posećuje koncerte i ekskurzije, upoznaje nove gradove. U njenom domu sada žive i dve mačke, koje su joj velika radost. Sa decom ima divan odnos, pun međusobnog poštovanja i ljubavi.
Ne žali ni za čim. Brak je za nju završen deo života – provela je u njemu 33 godine, i sada, kako kaže, ne želi da se vezuje, niti da se odriče svoje slobode. Uživanje u svakodnevnim sitnicama, miru i slobodi koju je stvorila za sebe, za nju predstavlja ispunjenje koje ranije nije mogla da oseti.
- Njena priča nije samo ispovest jedne žene, već podsećanje svima da nikada nije kasno za promenu. Da je hrabrost moguća u bilo kojim godinama, i da svaki čovek ima pravo da sebi da novu šansu. Nekima život počinje u mladosti, nekima kad deca odu, a nekima – kada odluče da slušaju sebe.
