Ubrzan tempo i način života jako teško padaju na naše psihičko stanje.U jednom momentu je sve u redu a u drugom nam se ruši tlo pod nogama.U nastavku današnjeg članka smo odlučili da skrenemo pažnju na temu koja je još uvek TABU kod nas.
- Psihoza je složen i često pogrešno shvaćen psihički poremećaj, koji ne mora da znači kraj normalnog života, već može biti početna tačka za promenu i ozdravljenje. Iako često izaziva strah i stigmu, stručnjaci ističu da se iza svake psihotične epizode krije poruka i poziv u pomoć, a ne opasnost po okolinu.
Psihotična epizoda podrazumeva privremeni gubitak veze sa stvarnošću. Osobe koje je dožive mogu imati halucinacije, čuti glasove kojih nema, verovati u zablude ili razviti duboko ukorenjene sumnje prema drugima. Iako zvuči zastrašujuće, takve epizode nisu retkost. Statistika pokazuje da tri od sto osoba u nekom trenutku života doživi bar jednu psihotičnu epizodu. Ona može trajati samo jedan dan, ali i duže – čak nedeljama, pa i mesecima, ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme.
- Upravo zato je razumevanje i edukacija celokupnog društva od presudne važnosti. Psihijatar dr Vinod H. Srihari sa prestižne klinike u SAD-u, ističe da psihotične epizode najčešće dolaze kao odgovor na ozbiljne psihijatrijske poremećaje poput šizofrenije ili bipolarnog poremećaja, ali mogu nastati i usled bolesti poput Alchajmerove ili Parkinsonove, ili čak kao reakcija na upotrebu određenih supstanci kao što su kanabis, kokain ili amfetamini.
Zanimljivo je da psihotična stanja mogu pokrenuti i neki lekovi, pa čak i naizgled bezazleni antibiotici ili antihistaminici. Takođe, visoka telesna temperatura, infekcije ili neurološki poremećaji kod starijih osoba mogu uzrokovati slične simptome.
- Početni znaci psihoze često su suptilni. Osoba može početi da se povlači, postaje nepoverljiva, zanemaruje ličnu higijenu ili pokazuje čudne reakcije. Moguće je da čuje šumove i zvukove tokom svakodnevnih aktivnosti, kao što je tuširanje, a te pojave se mogu pogrešno tumačiti kao stres ili umor. U tom trenutku, stručna procena je od ključne važnosti.
Simptomi psihoze se najčešće prepoznaju kroz halucinacije, zablude, konfuzan govor, izraženu paranoju, tumačenje slučajnih događaja kao znakova, emocionalnu otupelost i gubitak interesovanja za stvari koje su ranije donosile zadovoljstvo. Osoba neretko nije svesna da nešto nije u redu i odbija razgovor, zbog čega je važno da okolina pristupi sa razumevanjem i bez osude.
- Pristup osobi koja se nalazi u psihotičnoj epizodi zahteva strpljenje, smirenost i empatiju. Umesto suprotstavljanja, preporučuje se pažljivo slušanje, potvrđivanje osećanja i nežno ohrabrivanje na traženje stručne pomoći. Ako postoji opasnost po sebe ili druge, ponekad je neophodno zatražiti i pomoć hitne službe.
U najtežim slučajevima sprovodi se prisilna hospitalizacija, ali to treba da bude krajnja mera. Kada se psihotična epizoda prepozna i leči na vreme, moguće je sprečiti njen ponovni povratak ili bar ublažiti njen intenzitet. Uz terapiju, podršku okoline i psihoterapiju, mnogi ljudi se uspešno vraćaju normalnom životu.
- Lečenje se obično zasniva na kombinaciji medikamentozne terapije i psihosocijalne podrške. Postoje lekovi koji brzo deluju na simptome, ali pravi efekat može se videti tek nakon nekoliko nedelja. Psihoterapija pomaže pacijentu da se lakše suoči sa svojom situacijom i da prepozna znakove moguće naredne epizode.
Programi poput STEP-a u SAD, čiji deo su brojne klinike koje rade i sa pacijentima bez zdravstvenog osiguranja, pokazuju koliko je važno društveno uključivanje i kontinuirana briga o mentalnom zdravlju. Ovakvi projekti ne samo da leče, već i vraćaju dostojanstvo ljudima koji se bore sa psihozom.
- Na kraju, važno je naglasiti da nije svaka osoba koja ima psihotičnu epizodu – trajno mentalno bolesna. Kod mnogih se stanje stabilizuje, a uz adekvatnu podršku i terapiju, mogu voditi kvalitetan, ispunjen život. Psihoza ne mora biti kraj – može biti novi početak, uz razumevanje, stručnu pomoć i ljudsku podršku.
