Da li ste znali da pritisak koji žene imaju da budu savršene majke, uspešne u karijeri i da zadrže mladolik izgled vodi do ozbiljnih posledica po njihovo mentalno zdravlje? U nastavku Vam donosimo upozorenja psihijatra koji govori o mogućim uzrocima jedne od najpasnijih bolesti savremenog doba…
Konferencija „Zdravlje žena Srbije”, koju organizuje magazin Lepa & Srećna, i ove godine okupila je veliki broj stručnjaka, lekara i psihoterapeuta s ciljem da ukaže na važnost brige o ženskom zdravlju i da naglasi koliko edukacija i preventivni pregledi mogu da utiču na kvalitet života i tok lečenja. Kako prenosi „Blic”, značaj ovakvih događaja leži u tome što spajaju iskustva različitih oblasti medicine i nude platformu na kojoj žene mogu da čuju savete i preporuke koje u svakodnevnom životu često potisnu zbog obaveza i tempa modernog doba.
Na drugom panelu konferencije pažnja je bila usmerena na stres kao pokretača kardiovaskularnih oboljenja, a o ovoj temi govorila je doktorka Irena Đorđević, psihijatar i psihoterapeut. Njena izlaganja, kako ističu prisutni, otvorila su jedno od najosetljivijih poglavlja u zdravlju žena – pitanje kako svakodnevni pritisci oblikuju njihovo telo i psihu.
- Doktorka je naglasila da su današnje žene rastrzane između dva modela života – savremenog i tradicionalnog. S jedne strane, postoji duboko ukorenjena potreba da žena bude dobra majka i domaćica, a s druge strane sve je veći pritisak da mora biti uspešna u poslu, da ostane privlačna i da prkosi godinama. Prema njenim rečima, upravo ta kontradiktornost stvara ogroman teret koji žene nose na svojim leđima, i to neretko bez adekvatne podrške okoline.
Stres, kako je objasnila Đorđević, u osnovi znači adaptaciju organizma na promenu, bez obzira da li ona dolazi spolja ili iznutra. Kada su promene redovne i intenzivne, ljudsko telo trpi. U slučaju jakog i dugotrajnog stresa, posledice se manifestuju u vidu kardioloških oboljenja, što je često potcenjen, a izuzetno ozbiljan problem. Kako piše „Novosti”, kardiovaskularne bolesti i dalje prednjače kao glavni uzrok smrtnosti u Srbiji, a stres je jedan od faktora koji taj rizik značajno povećava.
- Još jedan važan aspekt koji je doktorka istakla jeste način na koji psiha može da se „preseli” u telo. Često se kod pacijenata primećuje da njihovi fizički simptomi imaju psihičko poreklo. Bolovi u grudima, umor, nesanica ili ubrzan rad srca ponekad nisu direktna posledica fizičke bolesti, već odraz psihičkog pritiska koji je godinama potiskivan. To je trenutak kada organizam bukvalno progovara kroz telesne signale, upozoravajući da je vreme da se nešto promeni.
Posebno je naglašeno da nasleđe iz detinjstva može značajno oblikovati reakcije na stres u zrelom dobu. Vaspitni modeli u kojima devojčice odrastaju uz imperativ da moraju biti jake, samostalne i sposobne da iznesu sve na svojim plećima često postaju osnov za životni scenario u kojem žena ne zna da potraži pomoć. „Moraju sve same, moraju sve da izdrže”, kako je opisala doktorka, što stvara neprekidan pritisak i vodi u začarani krug stresa i njegovih posledica.
U sredini svog izlaganja, Đorđević se osvrnula i na društvene okolnosti koje dodatno pojačavaju problem. Dok muškarci češće dobijaju podršku kada su iscrpljeni ili bolesni, žene se neretko suočavaju sa očekivanjem da i u takvim trenucima ostanu stub porodice. Kako navodi „Politika”, upravo ta nejednaka raspodela uloga i očekivanja čini da žene češće potiskuju sopstvene simptome i retko na vreme potraže stručnu pomoć. Upravo zato je naglašena važnost da se kroz edukaciju i javne kampanje razbije stigma da je traženje pomoći znak slabosti.
- Na panelu je bilo reči i o tome da stres ne utiče samo na srce, već i na druge aspekte zdravlja – od hormonskog disbalansa do poremećaja sna, a neretko i depresije. Stručnjaci su podsetili da pravovremeni preventivni pregledi, kao i otvoreni razgovori sa psihoterapeutima, mogu da naprave veliku razliku u životu svake žene. Prevencija nije luksuz već osnovna potreba, zaključili su učesnici panela. Fotografije i prisustvo velikog broja žena na ovom događaju pokazali su koliko je tema važna i aktuelna. Mnoge od njih su se poistovetile sa rečima doktorke Đorđević, jer su prepoznale sopstvene svakodnevne borbe između privatnih i poslovnih obaveza. Upravo u toj identifikaciji leži snaga ovakvih konferencija – one ne nude samo teoriju, već i osećaj da nijedna žena nije sama u svojim izazovima.
Kraj konferencije obeležen je zaključkom da je nužno da se više govori o mentalnom zdravlju i da se prevencija kardiovaskularnih bolesti postavi kao prioritet javnog zdravlja u Srbiji. Stručnjaci su još jednom apelovali na žene da ne ignorišu prve simptome, jer upravo rano reagovanje može spasiti život. Kako izveštava „Danas”, statistika pokazuje da svakoga dana u Srbiji od bolesti srca premine više od 140 ljudi, a veliki broj tih smrti mogao bi da bude sprečen redovnim pregledima i smanjenjem stresa. Na kraju, poruka konferencije bila je jasna – iako žene u Srbiji često nose teret različitih uloga, važno je da nauče da stave sebe i svoje zdravlje na prvo mesto. Bez zdravlja nema ni porodice, ni uspešne karijere, ni ispunjenog života, a edukacija i preventiva predstavljaju ključne korake u tom pravcu.
