Ljudski imuni sistem je kompleksan,njegovo narušavanje se vrlo lako desi a na njegovo očuvanje moramo dati i poslednji atom snage.U današnjem članku Vam prenosimo par saveta poznatog kardiologa vezano za merenje krvnog pritiska..
- Zatajenje srca i druge kardiovaskularne bolesti predstavljaju jedan od najozbiljnijih zdravstvenih izazova savremenog društva. U svetu su među vodećim uzrocima smrtnosti, a često su podmukle jer se razvijaju postepeno, sa simptomima koji u početku deluju bezazleno. Nažalost, mnogi ljudi prepoznaju problem tek kada dođe do ozbiljnih komplikacija, što značajno otežava lečenje i smanjuje šanse za oporavak. Ipak, ako se simptomi na vreme prepoznaju i ako se preduzmu odgovarajuće preventivne mere, moguće je ne samo lečiti ovo stanje već i značajno poboljšati kvalitet života.
Zatajenje srca se najčešće ne javlja naglo. U ranim fazama može se manifestovati kroz osećaj hroničnog umora i slabosti, koji ne prolazi ni nakon odmora. Osobe koje se suočavaju s ovim stanjem često primećuju da im i manji fizički napori uzrokuju kratkoću daha, a kako bolest napreduje, taj simptom se javlja i u stanju mirovanja. Oticanje nogu i stopala, kao posledica zadržavanja tečnosti, još je jedan signal koji ne bi trebalo zanemariti. Noćno gušenje, kao i potreba da se spava u povišenom položaju, ukazuju na pogoršanje funkcije srca. Palpitacije, vrtoglavice i povremeni gubitak svesti su dodatni znaci koje bi trebalo odmah prijaviti lekaru.
- Važno je prepoznati faktore rizika koji doprinose razvoju srčanih bolesti. Kako ističe ugledni kardiolog prof. dr. Petar Seferović, koronarna bolest je jedan od najčešćih uzroka zatajenja srca. Pored toga, povišen krvni pritisak, dijabetes, pušenje, fizička neaktivnost i nezdrava ishrana znatno povećavaju rizik. Takođe, osobe koje imaju genetsku predispoziciju – dakle članove porodice s istorijom srčanih bolesti – moraju biti posebno oprezne i redovno kontrolisati svoje zdravlje.
Način života igra ključnu ulogu u prevenciji i lečenju srčanih oboljenja. Zdrava ishrana podrazumeva smanjen unos zasićenih masti, šećera i soli, a povećan unos voća, povrća i celovitih žitarica. Tjelesna aktivnost treba biti redovna, ali umerena – idealno je hodati najmanje 7500 koraka dnevno, što može značajno doprineti boljoj cirkulaciji i funkciji srca. Pritom, preterana fizička aktivnost, naročito kod osoba koje nisu navikle na vežbanje, može biti opasna. Umerenost je ključ – kako u kretanju, tako i u svim drugim aspektima života.
- Još jedan važan aspekt brige o srcu je kvalitetan odmor. Nedostatak sna i hronični stres povećavaju nivo hormona kortizola, što dodatno opterećuje srce. Kontrola stresa, uz pomoć tehnika relaksacije, šetnje u prirodi ili meditacije, može pomoći u očuvanju srčanog zdravlja.
Praćenje krvnog pritiska je neophodno. Lekari savetuju da se pritisak meri dva puta nedeljno, najbolje u popodnevnim ili večernjim časovima, jer su tada rezultati najpouzdaniji. Ujutru, neposredno nakon buđenja, pritisak prirodno može biti viši, pa ti rezultati mogu biti varljivi. Važno je pravilno interpretirati te vrednosti i po potrebi se konsultovati sa lekarom.
- Zatajenje srca nije smrtna presuda. Uz pravovremenu dijagnozu, promene načina života i medicinsku podršku, moguće je živeti kvalitetno i dugo. Ključno je da budemo informisani, da osluškujemo svoje telo i da brigu o zdravlju srca postavimo kao prioritet. U današnjem svetu, gde su stres, loše navike i ubrzan tempo svakodnevnica, negovanje zdravlja srca predstavlja jedan od najvažnijih koraka ka dugovečnom i ispunjenom životu.
