Tema današnjeg članka je život u braku i usvajanje deteta, ali ne u klasičnom, savršenom smislu. Priča koja se razvija pred nama bavi se realnim izazovima i komplikacijama koje su neizbežne, te kako teku u životu svakog pojedinca u jednom neobičnom, pa i haotičnom okruženju.
Nisu svi brakovi savršeni i nisu svi procesi usvajanja deteta jednostavni. U našoj priči, sve počinje u jednom domu, sa nespretnošću u odnosima i sa gomilom pravnih pitanja. Tu je i par, tek u braku, koji je rešio da uzme ozbiljan korak u svom životu – usvojiti dete. Ovaj postupak, koji bi trebalo da donese radost i ispunjenje, suočava se sa puno prepreka i iznenađenja. Zakon i administracija su spori, a životne realnosti nisu ništa lakše.
Kroz razgovor sa jednim od advokata, osoba sa kojom je sve počelo, saznajemo da dokumenti nisu sve, te čak i kad su svi papiri u redu, postoji rizik da se nešto ne odobri. Tu se postavlja pitanje – šta učiniti ako se dođe do odbijanja? Radoznali čitaoci će sigurno primetiti da je rešenje klasično – sud. Iako sve deluje kao birokratska rutina, tu su ljudi koji žele da pomognu, ali ništa nije tako jednostavno.
U isto vreme, tu je i Serg i njegova partnerka. On je muž koji, uz svu svoju nesigurnost, donosi odluku da krene u život sa ženom koja ima svoju prošlost i puno nesigurnosti. Prvo je tu zabrinutost zbog posla, pa onda pregovori i neizvesnost oko toga šta će biti sa njihovim budućim životom. Njegova žena se ne odriče svojih prava, i uprkos tome što deluje mirno i smireno, jasno stavlja do znanja da ne može da preuzme odgovornost za neispunjena obećanja.
- Svi se oni nalaze u potpuno novoj situaciji. Prvo je pitanje usvajanja, a zatim i pitanje da li će zapravo moći da funkcionišu kao porodica. Zakon ne rešava sve – u ovom slučaju, prava osoba se ne prepoznaju u formama koje se pred njima pojavljuju. Čini se da se sve svodi na čekanje i testiranje: provere, čekanje na odobrenje i preispitivanje svih životnih opcija. U ovoj priči, poverenje nije samo pitanje zakonodavstva – to je osnovno pitanje unutrašnje snage i volje da se prevaziđe nesigurnost.
Na samom početku, cela situacija deluje kao tragikomična predstava. Odlazak u Zakon ne rešava sve. Tu su komplikacije sa životom, pregovorima o dečjim stvarima, stambenim pitanjima i svakodnevnim brigama. Stigli smo do toga da se jedan život uopšte ne može planirati ako ne postoji temeljna podrška, čak i u takvim, vrlo praktičnim stvarima. Rasprava o tome gde će i kako dete rasti počinje u zagušljivim prostorijama, ali završava se u više ozbiljnom tonu.
Većina nas možda ne bi razmišljala o domaćinstvu i pravu na porodični život kao o nekoj “pravnoj” ili “birokratskoj” situaciji. Ali, ovo je priča o tome da sve to ide u ruke onih koji žele više od toga. U razgovoru, sve što je za njih predstavljalo samo “običnu stvar”, sada postaje dugoročni plan. Brak je tu samo početak, ali kroz sve to, prava, odgovornosti i svakodnevni izazovi dolaze u prvi plan.
- Bez obzira na sve, tu je i ljubav koja raste usred nesigurnosti. Međutim, ona nije jednostavna. Obaveza i promena odnosa nisu samo “novi izazovi” nego i nova pravila koja će možda izgledati suviše stroga, ali su i potrebna za njihovu zajedničku budućnost.
U samom procesu, osoba koja je suočena sa svim tim pitanjima postavlja sebi dilemu. Koja su prava? Šta bi moglo da se dogodi ako nešto ne ide kako je planirano? To pitanje ostaje prisutno do samog kraja, jer su svi ovi faktori sastavni deo životnog puta. Prava su važna, ali u ovoj priči, emocije i prava da se budu zajedno nose mnogo dublje značenje.
Za njih, porodična sigurnost i njihova deca su važni ciljevi. Ali oni ne dolaze sami. Radeći na stvarima koje se ne mogu kontrolisati, oni kreiraju temelje za nešto dublje, za nešto što je više od papira, više od odobrenja. To je odnos koji se razvija kroz proces i kroz sve ove godine.
Kad je sve rečeno, emocije i svakodnevni život su zapravo najvažniji. Ne samo zakon. Prvi dan braka je početak, ali sve ostalo dolazi kasnije. I dok se oni bave svim administrativnim i praktičnim stvarima, najveća vrednost je zapravo u tome da podrška zaista dolazi iz ljubavi i vere, ne samo iz papira
